Gori Evropa
Evropa gori pod naletom nemilosrdnog toplotnog talasa koji svakog dana odnosi živote. Ekstremne vrućine odnijele su više od 250 života, a pogođena je i Hrvatska.
U nekim gradovima temperature su dostigle zabrinjavajuće nivoe. Tako je, na primjer, u Splitu izmereno čak 40 stepeni. Ljekari upozoravaju na povećan rizik od toplotnih udara, kolapsa i ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, posebno kada je riječ o starijim osobama, deci i hroničnim bolesnicima.
Ali ono što, nažalost, dolazi uz smrtnost od toplotnog udara jesu i utapanja. Naime, najmanje sedam ljudi utopilo se tokom vikenda u rekama i jezerima u Nemačkoj pokušavajući da pronađu osveženje usred toplotnog talasa.
U Francuskoj i Velikoj Britaniji poslednjih nedelja zabeležene su desetine slučajeva utapanja ljudi koji su ulazili u jezera i reke u želji da se malo rashlade. Ekipa portala 24sata.hr razgovarala je sa Petrom Prpićem, rukovodiocem odeljenja za informisanje i analitiku Hrvatske gorske službe spasavanja (HGSS) i stručnjakom za spasavanje iz vode. Objasnio je na šta treba obratiti pažnju prilikom kupanja.
Na ovo MORATE obratiti pažnju!
“Veliki broj ljudi upravo zbog vrućine odlazi na jezera, rijeke i more i rashlađenje traže u vodi. Uopšteno, savjet prilikom boravka pored vode jeste da treba piti mnogo tečnosti i da što manje boravite direktno na suncu. HGSS, kada je riječ o statistici, spasava i turiste i domaće ljude, ali kada je riječ o procentima, oko 15 posto su turisti, a sve ostalo su Hrvati. Dodatno treba zaštititi se adekvatnom odjećom, a svakako treba izbjegavati izlazak od 11 do 17 časova, kada je sunce jako. Veoma je važno nikada se ne upuštati sam u različite oblike aktivnosti na vodi. Važno je u tim slučajevima biti ili u grupi ili javiti najbližima gdje idete i kada planirate povratak”, rekao je stručnjak.
Objasnio je i da je veoma važno piti dovoljno tečnosti i držati se uređenih kupališta.
“Tokom letnjih meseci pri visokim temperaturama veoma lako dolazi do dehidracije. Potrebno je izbegavati konzumiranje alkohola tokom boravka pored mora, reka ili jezera. Uvek je potrebno imati ‘prvu pomoć’ uz sebe i svakako treba poštovati vodu. Uvek treba biti svestan opasnosti koje nas okružuju u toj vodi. Izuzetno je važno pre odlaska na vodu informisati se gde idete. Pre svega mislim na rafting i kajake, jer itekako treba biti svestan mogućih opasnosti na tim deonicama. Dodatni problem je što ljudi odlaze i na neuređena kupališta, gde su sve te opasnosti kod reka i jezera ispod površine vode, za razliku od mora. Uvek prilikom aktivnosti na vodi treba proučiti i vremensku prognozu, a prilikom korišćenja mogućih plovila obavezno je koristiti zaštitnu i sigurnosnu opremu, poput kacige i zaštitnog prsluka, posebno kada je reč o ‘divljim’ vodama”, istakao je Prpić.
Vrućina ubija i bolesne i zdrave
Broj intervencija HGSS-a kada ljudi tokom letnjih meseci borave na vodi naglo raste. Nažalost, rekao je Prpić, u velikom broju takvih slučajeva HGSS je angažovan na pronalaženju tela utopljenika ili osoba koje su nestale ispod površine vode. Nagli porast temperature nosi sa sobom mnogo rizika. Toplotni talas sa užarenim temperaturama utiče na ljudski organizam na različite načine. Posebno je to izraženo kod hroničnih bolesnika i pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja.
“U skladu sa sopstvenim zdravljem, tokom toplotnog talasa moramo da se prilagodimo na najbolji mogući način. Sve rizike u tom slučaju potrebno je svesti na minimum kako bismo što manje sebe doveli u opasnost, a posredno i druge oko sebe. Osim hroničnih bolesnika, u velikom riziku su deca, starije osobe, ali i mlađi ljudi. Naglasak stavljam na decu, posebno kada su sama, a u blizini vode. Djeca uvijek moraju biti pod nadzorom roditelja ili punoletnih osoba tokom boravka na kupalištima”, rekao je.
Kako pomoći davljeniku?
Direktorka Nastavnog zavoda za hitnu medicinu Istarske županije Tatjana Čemerikić rekla je da se utapanja najčešće događaju zbog nezgoda. Objasnila je i kako pomoći nekome ako ga vidimo da se utapa.
“Može se dogoditi da osoba jednostavno kolabira ili postoji neko hronično stanje koje se ulaskom u vodu pogorša, pa zbog toga počne da se utapa. Strah kod neplivača dovodi do toga da počnu panično da mašu nogama i rukama, troše energiju, gutaju vodu, pa do utapanja, nažalost, dolazi veoma brzo. Najvažnije je uočiti osobu koja ima teškoće u vodi i kod koje se vidi da ne može da se održi na površini. Takvu osobu potrebno je što hitnije izvući na obalu, pozvati broj 194, okrenuti osobu na bok ako još diše, ali je bez svesti, i čekati medicinsko osoblje. Ako osoba ne diše, potrebno je započeti postupak oživljavanja do dolaska hitne službe. Ljudi nisu svesni opasnosti velikih talasa i neiskustvo dovodi do toga da ih morska struja odvuče i da zbog talasa ne mogu nazad na obalu. Ako se osoba u tim trenucima još naguta vode, veoma brzo dolazi do utapanja”, objasnila je sve opasnosti dr Čemerikić.
Gutanje vode, nažalost, pojačava paniku kod ljudi i iz straha osoba počinje da maše nogama i rukama, pri čemu gubi potrebnu energiju i u tim slučajevima dolazi do utapanja. Direktorka je istakla da je u Istri sa letom došao i veliki porast intervencija. Do sada su spasavali i nekoliko osoba koje su se utapale, na sreću sa pozitivnim ishodom.
“Toplotni talas je trenutno aktuelan i traje, pa nas pacijenti najčešće zovu zbog vrtoglavica, bolova u grudima, otežanog disanja i stanja kolapsa. Imali smo i nekoliko dojava da se osobe utapaju na istarskim plažama, ali smo, na sreću, stigli na vreme i pružili tim osobama brzu pomoć. Preživjele su. Bilježimo porast broja intervencija na moru i zbog padova na stenama i zbog skokova u more sa visina koji završavaju povredama. Visoke ljetnje temperature i iscrpljenost organizma često su povezane. Osim dnevnih temperatura, veliki problem su tople noći, zbog čega organizam ne uspeva da se odmori i ljudi se masovno bude umorni i iscrpljeni. To osećaju stariji ljudi, hronični i srčani bolesnici, dijabetičari i mala deca. To su najugroženije grupe. Važno je ponašati se odgovorno, izbegavati boravak na suncu u najtoplijem delu dana. Penzioneri se često ne pridržavaju toga, pa ih se često vidi oko podneva u gradovima na kafama i u šetnji, nakon čega dolazi do kolapsnih stanja, posebno ako su hronični bolesnici”, rekla je na kraju dr Čemerikić, dodajući da dnevno imaju oko 250 poziva zbog sličnih stanja izazvanih visokim temperaturama, kao i oko 150 poziva tokom noći, piše espreso.
