Na vrhovima naših prstiju nalazi se ogroman broj nervnih završetaka.
Kada rukama dodirujemo hranu, šaljemo signal mozgu: Hrana dolazi!
Tijelo se priprema za probavu. Aktiviraju se enzimi, luči se pljuvačka, čak i crijeva znaju reći – hvala što si me obavijestio.
Ali šta se desilo?
Zapadna kultura nas je sistematski odvikla od tijela. Kao što je mnoge stvari uradila da nas odvoji od – sebe (!)
Ubacila je metalne viljuške i plastične kašike izmedju nas i hrane.
Učila nas da je dodir ‘prljav’, da je kontakt “nepristojan”, da je civilizovano stvarati distancu.
Ali civilizacija bez kontakta … pitam se je li to uopšte civilizacija?
Stoga, sjetimo se… da što češće dodirujemo hranu, da jedemo rukama one namirnice koje možemo, da se obavezno zahvaljujemo na hrani, da je blagosiljamo.
Kada jedemo prstima, nismo primivitni. Prisutni smo !
Mi zapravo u ovom novom dobu, ne gubimo ‘kulturu’ … ja bih rekla, da je se sjećamo, prenosi ayas touch.
