“Glavna prevencija je aktivnost.Kada se povrede mladi sportisti, mi sa njima već u bolnici prve pokrete radimo drugig, trećeg dana. To isto može da radi i svaki bolestan čovjek kod kuče. Recimo, mi kada razgovaramo, dišemo sa deset-dvadeset odsto pluća, a oni koji rade jogu znaju da bi trebalo da udišemo brojeći do osam, da zadržimo vazduh i proširimo i donji dio pluća koji inače nije angažovan, i tek tada polako ispustimo vazduh. Aktivnost je važna, i disanje, pričamo o nečemu što bi samo dva minuta dnevno trebalo raditi”, objasnio je.
O tome šta se dešava kada korona uđe u organizam, dao je veoma jasnu sliku.
“Ako virus napadne pluća, od toga koliko su ona ugrožena i oštećena zavisi da li ćete vi preživjeti. Čovejk umire kada srce stane, a pitanje je da li je srce dovoljno jako da izdrži taj napor. Kada virus napadne kapilare u plućama, skupljaju se, a srce pokušava da pumpa kroz taj suženi dijametar, i jače mora da radi da bi izguralo krv kroz taj skučeni prostor. Kada je srce bolesno, to je preveliki napor. Dakle ne umire se od virusa, već od tih posledica,” rekao je dr Hadžitanović, prenosi “Zena Blic“.
