Amerika je na ivici rata sa Iranom – ponovo. I dalje nagomilava vojne snage u regionu Bliskog istoka, uključujući više od 100 letjelica, najveći nosač aviona u svetu “Džerald Ford”, tri razarača i podmornice, dok američki predsjednik Donald Tramp “drži sve opcije na stolu i mogao bi da se odluči za napad u svakom trenutku”.
Druga runda nuklearnih pregovora između Vašingtona i Teherana prošla je bez konkretnih rezultata a, dok se čeka naredna, sve upućuje na to da je Tramp sve bliže odluci o napadu na Iran. Nezvanično se Izrael, američki saveznik u regionu, priprema za scenario da rat počne u roku od nekoliko dana.
Brojne opcije pred Trampom
Trampu je predstavljen niz vojnih opcija, kako je rekao jedan njegov savjetnik, a one uključuju i direktno gađanje vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija.
– Imaju nešto za svaki scenario. Šta će predsednik da izabere, niko ne zna. Mislim da ni on ne zna – rekao je on.
Drugi savjetnik Trampa rekao je da predsjednik “drži svoje opcije otvorenima”.
– Mogao bi da se odluči za napad u bilo kom trenutku – rekao je on.
Istovremeno, Trampova administracija je spremna da razmotri predlog koji omogućava “simbolično” nuklearno obogaćivanje ako to ne ostavlja mogući put do pravljenja bombe, kako je “Aksiosu” rekao neimenovani američki zvaničnik. To govori da postoji otvor između crvenih linija za postizanje dogovora koji bi ograničio nuklearne sposobnosti Teherana i spriječio rat.
Gomilanje snaga u regionu
Amerika je nagomilala vojne snage u regionu, a još ih pristiže:
Više od 100 letelica, uključujući borbene avione F-18 i F-35 i dronove, je u ili blizu regiona. Nosač aviona “Džerald Ford” napustio je Karibe (gde je učestvovao u akciji hvatanja predsjednika Venecuele Nikolasa Madura) i očekuje se da će biti u dometu za napad
Njemu će se priključiti tri razarača i dvije prateće podmornice sa navođenim raketama
U blizini je i udarna grupa nosača “Abraham Linkoln”
To otvara pitanje koje su opcije tačno pred Trampom i kako bi potencijalni američki napad na Iran mogao da izgleda.
Prva opcija: pritiskom do sporazuma
Samo gomilanje američkih snaga u regionu deluje da je namenjeno da pošalje otvorenu poruku Iranu, piše “Atlantik”. Ako je armada tamo kao oblik pritiska i ako dođe do sporazuma koji Tramp prihvata – te snage bi se povukle. Ali, to djeluje malo vjerovatno. Ova koncentracija snaga jedna je od najvećih u regionu za više decenija, a one ne mogu biti tamo u nedogled.
– Ne možemo držati snage napolju toliko dugo – rekao je “Atlantiku” jedan bivši američki zvaničnik.
Bivši oficir Marinskog korpusa i CIA Mik Malroj vjeruje da “postoji stvarna namjera da se upotrebi sila ukoliko se ne postigne sporazum koji je prihvatljiv za SAD”.
Druga opcija: pomorsko-vazdušna kampanja
Sudeći po prethodnim napadima u Iranu i drugde, američka mornarica bila bi u prvim redovima bilo kakve operacije.
Prvi bi poletjeli nevidljivi lovci poput F-35, zajedno sa avionima za elektronsko ratovanje EA-18G “grouler”. Oni bi gađali iransku PVO koja štiti zemlju nešto veću od Venecuele i Avganistana zajedno
Podmornice, koje nose desetine krstarećih raketa “tomahavk”, mogle bi da lansiraju projektile ka unapred utvrđenim ciljevima u Iranu
Borbeni avioni i bombarderi mogli bi iz vazduha da napadnu iransku odbranu
Koliko bi takva američka kampanja trajala zavisi od obima ciljeva. Ukoliko bi Iran uzvratio lansiranjem projektila, razarači raspoređeni širom regiona branili bi američke brodove, trupe i saveznike od dolazećih balističkih raketa.
Treća opcija: napad na iransko rukovodstvo
Prema izvorima “Atlantika”, targetirane akcije protiv lidera Irana su i dalje među opcijama. Ali, ta opcija bi zahtjevala “čizme na tlu”, što bi moglo da ugrozi civile. Ne djeluje da SAD razmatraju akciju u Teheranu kakvu su preduzeli u Venecueli, kad je Maduro uhvaćen u svojoj spavaćoj sobi, a američka vojska prošla bez žrtava.
Nakon onesposobljavanja iranske PVO, SAD bi verovatno gađale određene pojedince precizno navođenim oružjem. U zavisnosti od broja ciljanih lidera, operacija bi mogla da bude relativno brza.
Ali, to bi moglo da izazove i najsnažniji mogući iranski vojni odgovor, jer bi režim imao malo toga da izgubi.
Četvrta opcija: udari na iransku odbranu
Tramp je u decembru rekao da bi udario na Iran ako nastavi da razvija balističke projektile. Eliminacija tog oružja, kao i drugih elemenata iranske odbrane, mogla bi da bude jedan od potencijalnih ciljeva. Ti udari bi mogli da budu usmereni na iransku mrežu proizvodnje balističkih raketa, na čiju je obnovu Teheran stavio prioritet od sukoba prošlog juna.
Prema “Atlantiku”, Iran je više ulagao u obnovu raketnog, nego oštećenog nuklearnog programa.
SAD bi za napade na takve ciljeve verovatno koristile borbene avione poput F-15. Brajan Klark, bivši oficir mornarice, rekao je da djeluje da SAD, na osnovu raspoređenih snaga u regionu, “razmatraju udare na mekše mete, poput baza Revolucionarne garde (IRGC) i proizvodnih postrojenja, tokom dužeg vremenskog perioda”. Takvi udari mogli bi da potraju danima i da ograniče iranske balističke kapacitete.
Ipak, čak i ograničen broj raspoloživih raketa predstavljao bi pretnju, a Iranci bi mogli da obnove svoja postrojenja u roku od nekoliko mjeseci, u zavisnosti od obima štete.
Peta opcija: iranski nuklearni program
Tramp bi bi mogao ponovo da naredi udare na iranski nuklearni program, kao prošlog juna. Napad na nuklearne objekte, koji su uglavnom duboko pod zemljom, verovatno bi zahtevao bombardere B-2 sa bombama GBU-57, tzv. “razbijačima bunkera”. Trajanje operacije zavisilo bi od toga koliku štetu SAD žele da nanesu programu. Ali, sami udari ne mogu da eliminišu iranske stručnjake niti da ugase ambiciju za razvojem nuklearnog oružja.
– Možemo nešto da oslabimo. Možemo nešto da uništimo. Ali to ne znači da oni ne mogu ponovo da to izgrade – rekao je Malroj.
Sjedinjene Američke Države deluju spremno za mogući napad na Iran. Tokom posljednjih nedjelja Vašington je gomilao trupe na Bliskom istoku i sada izgleda da je spreman da rasporedi veće vazdušne snage nego u bilo kom trenutku još od invazije na Irak 2003. godine.
Naravno, moguće je i da je reč o blefu s ciljem pritiska na iranske vlasti da pristanu na sporazum koji ne žele da potpišu. Američki arapski saveznici u Zalivu navodno su upozorili na moguće neželjene posledice tokom i posle američkog napada.
I dok su potencijalne mete američkog udara uglavnom predvidive, ishod takvog sukoba nije. Ukoliko pregovori propadnu i američki predsjednik Donald Tramp odluči da naredi napad, mogući su sledeći scenariji:
1. Ograničeni, precizni udari i prelazak ka demokratiji
Američke vazdušne i pomorske snage izvode ograničene, precizne udare na vojne baze Korpusa Iranske Revolucionarne garde (IRGC) i jedinica Basidž, lansirne i skladišne lokacije balističkih raketa, kao i postrojenja povezana s iranskim nuklearnim programom. Oslabljeni vrh vlasti pada, a Iran vremenom prelazi u istinsku demokratiju i normalizuje odnose sa svetom.
Ovo je, međutim, veoma optimističan scenario. Zapadne intervencije u Iraku i Libiji nisu dovele do stabilnih demokratija, već su otvorile godine haosa i nasilja.
2. Režim opstaje, ali ublažava politiku
Po takozvanom “venecuelanskom modelu”, brza i snažna akcija SAD ostavlja režim na vlasti, ali ga primorava da ublaži svoju politiku.
To bi značilo da Islamska Republika opstaje, ali smanjuje podršku oružanim milicijama širom Bliskog istoka, ograničava nuklearni i balistički program i ublažava represiju nad protestima.
Ipak, ovo se smatra malo verovatnim. Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamneii iransko rukovodstvo već 47 godina odolevaju pritiscima i ne pokazuju spremnost na suštinske promene.
3. Pad režima i vojna vlast
Mnogi smatraju da je ovo najverovatniji ishod. Iako je režim nepopularan među velikim delom stanovništva, bezbednosni aparat i strukture moći, uključujući IRGC, duboko su ukorenjeni i imaju snažan interes da očuvaju status kvo.
U haosu nakon američkih udara moguće je da vlast preuzme čvrsta vojna struktura sastavljena uglavnom od kadrova IRGC-a.
4. Iran uzvraća napadima na američke snage, arapske susjede i Izrael
Ovo je veoma verovatno. Iran je već zapretio odmazdom, poručivši da mu je “prst na obaraču”, jer je ajatolah Ali Hamnei obećao “šamar” američkim snagama u slučaju napada.
Iran nije ravan američkoj mornarici i vazduhoplovstvu, ali raspolaže značajnim arsenalom balističkih raketa i dronova, od kojih su mnogi skriveni u planinama i podzemnim objektima.
Američke baze u Bahreinu i Kataru mogle bi biti mete, ali i infrastruktura zemalja koje bi Teheran smatrao saučesnicima, poput Jordana ili Izraela.
Napad na postrojenja kompanije Saudi Aramco 2019. godine pokazao je koliko su regionalne energetske instalacije ranjive.
5. Iran postavlja mine u Persijskom zalivu
Zatvaranje Ormuskog moreuza između Irana i Omana predstavljalo bi ozbiljnu pretnju svetskoj trgovini i energetskim tokovima. Oko 20% svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa i između 20 i 25% svjetske nafte prolazi kroz ovaj tesnac.
Iran je već simbolično zatvorio moreuz tokom vojnih vežbi, demonstrirajući sposobnost da poremeti globalne tokove energenata. Takav potez bi podigao cene nafte i destabilizovao tržišta, ali bi pogodio i sam Iran, koji zavisi od izvoza nafte.
6. Iran potapa američke ratne brodove
Jedna od briga američkih vojnih zvaničnika jeste takozvani “napad u rojevima” – istovremeno lansiranje velikog broja dronova i brzih torpednih čamaca, s ciljem da se probije odbrana američke mornarice.
Potapanje američkog broda i eventualno zarobljavanje preživelih bilo bi ogromno poniženje za Vašington. Podsećanja radi, razarač USS Kol teško je oštećen u napadu Al Kaide 2000. godine, dok je USS Stark pogođen iračkim projektilima 1987. godine.
U region bi uskoro trebao da stigne i nosač aviona USS Džerald Ford, što dodatno povećava vojno prisustvo SAD.
7. Pad režima i potpuni haos
Ovo je realna opasnost i razlog zabrinutosti susjednih zemalja.
Pored mogućnosti građanskog rata, postoji rizik od etničkih sukoba u kojima bi Kurdi, Baluči, Azeri i druge manjine pokušale da zaštite svoje interese u vakuumu vlasti.
Mnoge zemlje Bliskog istoka – posebno Izrael – rado bi volele da vide kraj Islamske Republike, ali niko ne želi da zemlja od oko 93 miliona stanovnika potone u haos koji bi izazvao humanitarnu i izbegličku krizu. Posebno bi se na udaru našla Evropa, koja se već nosila sa ogromnim talasima priliva migranata tokom izbijanja rata u Siriji.
Najveća opasnost je da, nakon koncentrisanja snažnih snaga u blizini iranskih granica, predsejdnik Tramp proceni da mora da deluje kako ne bi izgubio kredibilitet – što bi moglo da pokrene rat bez jasnog cilja i sa nepredvidivim posljedicama.
(Espreso/blic/Kurir)
