Zdravlje

Koliko ima smisla masovno testiranje?

Luksemburg i Slovačka su to već uradili, a sada planira i Austrija: masovno testiranje na kovid 19.

Koronavirus - Ilsutracija

Da li bi to bilo rešenje i za zemlje sa mnogo više stanovnika, kao što je Njemačka? Odgovor glasi: i da i ne.

Jedan potpuno normalan Božić u krugu najdražih – zar to ne bi bilo lepo?! Kako bi se približio tom cilju, austrijski kancelar Sebastijan Kurc želi, ako je moguće, da sve stanovnike testira na koronavirus.

Luksemburg i Slovačka već su testirali svoje stanovništvo, i te zemlje su primer Austriji. Što više testova, to veće šanse da se otkriju inficirani koji nemaju simptome i što pre pošalju u karantin. Zar to nije dobra ideja i za veće zemlje poput Francuske, Italije, Španije ili Nemačke?

“Više ne može!”

“Jednu malu zemlju poput Lukesmburga je moguće snabdeti brisevima i reagensima”, kaže Ort. Da bi masovno testiranje dalo pouzdanu sliku infekcije, ono bi moralo da se uradi istovremeno širom zemlje. Ali, to bi zahtevalo sve raspoložive kapacitete.

“Uzimanje brisa po osobi traje u proseku pet minuta. Tako da možete slobodno da izračunate koliko bi to trajalo za 80 miliona stanovnika”, kaže Ort.

A mi smo izračunali. Sa sada raspoloživim kapacitetima, to bi trajalo 53 nedelje, dakle više od godinu dana.

U ovom trenutku, nemačke laboratorije obrade milion i po testova nedeljno. “600.000 Luksemburžana bismo bez ikakvih problema u Nemačkoj mogli da testiramo u roku od nedelju dana”, kaže Ort.

Da bi se kompletno nemačko stanovništvo testiralo u roku od nedelju dana, laboratorijski kapaciteti bi morali da se upedesetostruče. “Mi već sada radimo u dve smene, a ponekad i u tri smene u sedam dana”, kaže Ort. “Mogli bismo da naše kapacitete povećamo za deset do 20 odsto, ali više ne”.

Nedostatak materijala

Dodatni problem koji otežava masovno testiranje je hronični nedostatak materijala za testiranje. “Proizvodnja neophodnih reagenasa već sada radi takoreći od jutra do sutra”, kaže Ort. Uprkos tome, i dalje nedostaje materijala u nemačkim laboratorijama.

Svi ti ograničavajući faktori masovno testiranje čine gotovo nemogućim. Osim toga, ograničeni resursi zahtevaju i posebno promišljenu strategiju ispitivanja. Sa stanovišta laboratorijskih lekara, način koji se trenutno primenjuje u Nemačkoj da se prvenstveno testiraju osobe sa simptomima kovida 19, ne daje baš ploda.

“Ako imam porodicu u kojoj je otac zaražen virusom, a majka takođe ima simptome, onda nema potrebe da testiram i majku”, kaže Ort. Jer, pozitivan test je skoro pa siguran i to bi bilo samo rasipanje resursa. Odlučujući faktor za tok infekcije jeste pronaći asimptomatične bolesnike s velikom količinom virusa u organizmu. “Umesto da se testiraju sa simptomima, fokus bi morao da se prebaci na one koji nemaju vidljive znake bolesti”, smatra Ort.

Takođe bi imalo smisla da se kapaciteti za testiranje koriste kako bi se testirale prve kontakt-osobe zaraženih kovidom 19, a koje ne pokazuju simptome bolesti.

Ako bi test bio pozitivan, onda bi moralo da se nastavi s testiranjem narednik kontakt-osoba. U zavisnosti od toga koliko razvučete te prstenove, na kraju bi moglo da dođe do masovnog testiranja. Ali i tada bi to bilo regionalno, a ne i u čitavoj Njemačkoj, prenosi DW.


Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
Na vrh