Jørgensen je, na marginama neformalnog sastanka ministara energetike u Dublinu, kazao da gotovo 50 miliona Evropljana već tokom uobičajene zime nije u mogućnosti adekvatno zagrijati svoje domove, zbog čega bi novi rast cijena mogao imati ozbiljne socijalne posljedice.
Naglasio je da Evropska komisija razmatra načine da pravila učini fleksibilnijim i efikasnijim te da djeluje i na strani ponude i na strani potražnje kako bi ublažila pritisak na građane i privredu, piše Euronews.
Evropska komisija istovremeno smatra da kratkoročne mjere za ublažavanje visokih cijena ne bi trebale ugroziti dugoročnu energetsku tranziciju EU.
Jørgensen je kazao da odgovor treba biti dvostruk, ubrzavanje prelaska na obnovljive izvore energije, elektrifikaciju i veću energetsku efikasnost, uz istovremenu fleksibilnost prema državama članicama, građanima i kompanijama tokom sadašnjeg perioda visokih cijena.
Komisija ne planira uvođenje novog poreza na ekstra dobit na nivou cijele EU, kakav je uveden tokom energetske krize 2022. godine. Države članice će, međutim, moći uvoditi vlastite mjere u okviru evropskih pravila,piše Vijesti
Jørgensen je upozorio da bi politički pritisak zbog visokih računa mogao navesti vlade da ponovo subvencioniraju fosilna goriva, ali je pozvao da eventualne takve mjere budu ciljane i privremene kako ne bi dugoročno usporile energetsku tranziciju.
On i izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol pozvali su države članice i da preispitaju porezni tretman energenata.
Posebnu zabrinutost predstavlja stanje evropskih skladišta plina. Pravila EU za ovu godinu predviđaju popunjenost skladišta od 80 posto, nakon što je raniji cilj iznosio 90 posto.
Jørgensen je upozorio da bi značajnije odstupanje od tog cilja tokom zime moglo ostaviti Evropu s manjim rezervama na početku naredne sezone punjenja skladišta i tako stvoriti novi pritisak na tržište.
