Konzervirana tuna je praktična i bogata proteinima, ali nisu sve opcije iste. Nutricionistkinja Blanca García objašnjava na šta treba obratiti pažnju na deklaraciji i kolika je sigurna količina za konzumaciju.
Konzervirana tuna postala je jedna od omiljenih namirnica za sve koji traže praktičnost, kvalitetne proteine i malo kalorija. Ipak, iza njene reputacije zdrave opcije krije se i jedno upozorenje: moguća akumulacija žive ako se konzumira u prevelikim količinama. Nutricionistkinja Blanca García, poznata na društvenim mrežama kao @blancanutri, ističe da problem nije u samoj tunjevini, već u učestalosti konzumacije i vrsti koja se bira. „Ne radi se o tome da je izbacite iz ishrane, već da je konzumirate pametno“, poručuje ona.
Šta zapravo treba pisati na deklaraciji
Jedna od ključnih stvari koje García naglašava jeste pažljivo čitanje etikete. Preporučuje da prednost date konzervama na kojima piše jednostavno „tuna“, te da izbjegavate takozvani „atún claro“ (svijetla tuna), koja često potiče od većih vrsta riba. Problem s većim i dugovječnijim ribama jeste taj što imaju veću vjerovatnoću da akumuliraju teške metale poput žive, koja se koncentrira duž lanca ishrane. Što je riba manja, to je obično i nivo kontaminacije niži.
Koliko konzervi je sigurno konzumirati?
Evropska agencija za bezbjednost hrane (EFSA) utvrdila je da je sedmični tolerisani unos metil-žive 1,3 mikrograma po kilogramu tjelesne težine. U praksi, to znači da odrasla osoba od 70 kilograma ne bi trebala premašiti otprilike šest manjih konzervi tunjevine sedmično. Ova količina omogućava da iskoristite sve prednosti ribe bez prelaska nivoa koji se smatraju sigurnim, prenosi Novi.
Nutritivna vrijednost i zdravije alternative
Uprkos upozorenjima, tuna ostaje odličan izvor hranjivih materija. Na 100 grama sadrži oko 27 grama proteina, vitamine B12, selen i vrijedne omega-3 masne kiseline. Ipak, nutricionisti poput Rocío Maraver naglašavaju važnost raznovrsne ishrane. Umjesto da se oslanjate samo na tunjevinu, preporučuje se da je naizmjenično konzumirate s manjim vrstama ribe koje imaju niže nivoe zagađivača:
Sardine: odličan izvor kalcija i omega-3 masnih kiselina
Inćuni: sitna riba s minimalnim rizikom od teških metala
Skuša: bogata zdravim mastima i proteinima
Losos: poznat po pozitivnom uticaju na kardiovaskularni sistem
Dagnje i ostrige: odlična alternativa za unos minerala
