Od početka rekordnog toplotnog talasa koji je odneo stotine života i opteretio kapacitete mrtvačnica u Parizu i drugim delovima Francuske, pogrebnici i porodice postavljaju isto pitanje: Da li ima još mjesta?
Zuhaeir Herteli ima 32 mjesta u svom rashladnom skladištu, ali su sva puna, i on je više puta morao da odgovori odrično na upite.
– Zaista se suočavamo sa katastrofalnom situacijom. Dobijam stotine poziva – rekao je.
Kako se toplotni talas kretao ka istoku preko Evrope ovog vikenda, Francuska počinje da procenjuje razmere broja žrtava koje je ostavio za sobom, izveštava Asošijejted pres.
Broj žrtava raste na 1.400 dnevno
Moglo bi da prođe nekoliko nedjelja ili mjeseci da se sastavi definitivan broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom, ali već je jasno da su ekstremne temperature imale razarajući uticaj, posebno među starijim osobama koje su umrle kod kuće.
– Imamo ogroman porast broja smrtnih slučajeva zbog toplotnog talasa i zaista smo, zaista puni – rekao je Herteli.
Prema početnim procenama francuske agencije za javno zdravlje, broj smrtnih slučajeva je naglo porastao tokom vrhunca toplotnog talasa prošle nedelje, kada su temperature u većem delu Francuske prešle 40 stepeni Celzijusa i oboreni su rekordi za najviše noćne temperature.
Agencija je izvestila da je više od 1.200 ljudi umrlo tokom najtoplijeg dana u istoriji zemlje, oborivši rekord postavljen samo dan ranije. Broj žrtava porastao je na više od 1.400 sledećeg dana, a još oko 1.400 je zabilježeno sljedećeg dana. Pre toplotnog talasa, dnevni prosek u aprilu i maju bio je između 900 i 1.000 smrtnih slučajeva.
Agencija je upozorila da je stvarni broj dodatnih smrtnih slučajeva verovatno veći od početnih procena jer se izvodi iz matične knjige umrlih još uvek prikupljaju, posebno za ljude koji su umrli kod kuće ili u domovima za stare, gde registracija smrti često nije digitalizovana.
– Stopa smrtnosti će stoga biti veća od ovih početnih brojki – saopštila je agencija.
Tijela se skladište na udaljenim lokacijama
Prema prethodnim podacima, oko 85 odsto preminulih tokom perioda koji je predmet ispitivanja bilo je starije od 65 godina, a posebno je porastao broj smrtnih slučajeva kod kuće, koji je porastao za oko 40 odsto u pariskom regionu.
Pritisak na pariski sistem mrtvačnica brzo je doveo do toga da mrtvačnice ostanu bez kapaciteta. Gradske vlasti su postavile dvije privremene rashladne jedinice sa ukupno 40 mjesta, dok su bolnice obezbjedile dodatnih 50.
Međutim, Herteli kaže da pogrebna preduzeća takođe moraju da skladište tela na udaljenim lokacijama, čak do Šartra, oko 80 kilometara od Pariza, i u drugim regionima oko prestonice. Da bi stvorio dodatni prostor, podneo je zahtev za dozvolu za postavljanje rashladnih kontejnera ispred svoje mrtvačnice u blizini aerodroma Orli, ali još uvek čeka odobrenje.
– Porodice pate. Nemamo šta da im ponudimo jer su pogrebna preduzeća puna. Saosećamo, ali nemamo rešenje. Suočavamo se sa velikim problemom – rekao je.
Toplotni talas iz 2003. doveo je do reforme brige o starijim osobama
Toplotni talas iz 2003. godine, koji je bio blaži od ovog, odnio je oko 15.000 života u Francuskoj i doveo je do nacionalne reforme brige o starijim osobama. Prošlogodišnji ekstremni letnji toplotni talas takođe je bio povezan sa više od 5.700 smrtnih slučajeva.
Pariska pogrebnica Veronik Bertran upozorava da su lekcije iz prošlosti zaboravljene.
– Većina ljudi koji sada umiru živela je sama i bila je izolovana. S obzirom na okolnosti u kojima su pronađeni, zaključak da su to smrtni slučajevi povezani sa vrućinom ne može se izbjeći – rekla je ona.
– Mislila sam da smo naučili lekciju iz 2003. godine, kada su ljudi bili ohrabreni da paze na svoje komšije, posebno starije i one koji žive sami, da provere da li piju dovoljno vode i da li se o njima brine. Ali vremenom smo možda to zaboravili i sljedeći put bi moglo biti još gore – upozorila je ona, piše Kurir.
