Zavod za javno zdravstvo FBiH prošle sedmice je objavio da “pronađena onečišćenja u spornim flaširanim vodama nisu u količini koja bi bila štetna po ljudsko zdravlje”. Što bi rekli nadrealisti, “voda nije radioaktivna, voda je malo radioaktivna”.
Akta.ba provjerila je sa mikrobiologinjom da li je to zaista tako.
– U uzorku vode se mogu naći neke bakterijske vrste i u tačno određenom broju, ali ne i Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa, Enterococcus faecalis (prije fekalni streptokok) i druge koliformne i fekalne bakterije. Niti jedna porasla na hranjivoj podlozi – kazala je za Akta.ba, Adela Kršo, mikrobiologinja iz Sarajeva.
Da bi se dokazalo prisustvo ovih mikroba, pojašnjava, moraju se koristiti ili:
a) različite selektivne hranjive podloge koje su namjenski napravljene da na njima rastu dati mikrobi (za Pseudomonas aeruginosa je to npr. cetrimid agar, za koliformne bakterije je to hromokult koliformni agar, itd.) te je ta analiza prilično jednostavna, ali opet pouzdana, jer smo koristili selektivnu podlogu za tačno opisani mikrob.
b) neselektivna hranjiva podloga za vise vrste mikroba (koji mogu iskoristiti te nutrijente iz te hranjive podloge) pa kad na njima poraste bakterija, dalji je proces zasijavanja poraslih mikroba da bismo dobili čistu koloniju, pa dalja izolacija u cilju identifikacije vrste. Metoda kojom se analiziraju vode jeste najčešće membranska filtracija, optimalno u laminaru, a ako laboratorij nema laminar, onda pod plamenikom, čiji je radijus sterilnog polja 30-70 cm, koristeci Bunsenov plamenik.
– Ne dajte se prevariti. U vodi ne smije biti ni ešerihija, ni pseudomonas, ni fekalni streptokok. Može biti i da je došlo do kontaminacije uzorka na drugi način, tokom rada, uzorkovanja itd. Znači da treba ponoviti analizu, za objektivne rezultate. Možda sistem za membransku filtraciju nije bio sterilisan, možda su se pipete kontaminirale ili se desio neki propust tehničara koji je radio analizu, ali svakako se treba ponoviti – poručila je Kršo.
Pogledajte i Pravilnik o kvaliteti vode namijenjene za ljudsku potrošnju.
Podsjetimo, tri sedmice je javnost čekala odgovore na pitanja u kojoj vodi, tj. kojih proizvođača su pronađene bakterije ešerihija koli, pseudomonas i streptokok, ali odgovore ipak nije dobila. Tužilaštvo Kantona Sarajevo po službenoj dužnosti započelo je provjere u vezi s navodima o zaraženoj flaširanoj vodi.
