Podsetimo, kako je prenio “Njujork Tajms”, na stotine naučnika tvrdi da postoje dokazi da sićušne čestice Kovida-19 mogu da se zadrže u vazduhu i inficiraju ljude u zatvorenom prostoru. Ako je njihov zaključak tačan, nošenje maski u zatvorenom je jedino rješenje, čak i kada se pridržavaju mjera socijalne distance.
– Ja sam na to upozoravala od početka. Još u trenutku najveće epidemije u Italiji, kada su dnevne brojke novih zaraženih vrtoglavo rasle, bilo je jasno da se virus prenosi i vazduhom. Čak i da su se svi međusobno ljubili i pljuvali, nemoguće bi bilo doseći takve brojke da se ne prenosi i aerogeno. Samo aerogeno prenošenje može da objasni Italiju – kaže Ana Gligić.
Ona dalje objašnjava i kako je sve moguće doći do zaražavanja.
– Pored kapljičnog prenošenja, kada zaražena osoba kihne, zakašlje se ili priča pa kapljice koje ispusti zaraze okolinu, moguće je i da zaražena osoba ispusti kapljice na neki predmet. Ako ga vi nakon toga dodirnete i prinesete ruku licu, postoji velika opasnost od infekcije. Takođe, ako kapljica padne na neki predmet i osuši se u nekoj prostoriji, kretanjem kroz prostoriju mi izazivamo malo strujanje vazduha, ali dovoljno da se čestica opet nađe u vazduhu – kaže Ana Gligić.
Jutros je i dr Predrag Kon potvrdio da postoji sumnja da se virus prenosi i aerogeno.
– Kapljično je sigurno da se prenosi, a aerogeno je moguće u posebnim uslovima tamo gdje se pacijenti stavljaju na respitator ili dolazi do povećanog pritiska, pa se prave tako sitne aerosolne kapljice, zapravo čestice koje mogu da se šire i vazduhom. To se priča zato što je intenzitet prenošenja jako visok u uslovima povišene temperature, ali to je teorija koja je još uvijek samo na tom niovou – rekao je dr Predrag Kon, a Ana Gligić kaže da je sasvim izvesno da se virus prenosi i aerogenim putevima.
– Zbog toga su maska i rukavice izuzetno bitne. Ja recimo ne palim klimu u svojoj kući i nije preporučljivo u ovom trenutku koristiti klima uređaje u zatvorenim prostorima – kaže Ana Gligić, dodajući i da tek sada upoznajemo virus i sve njegove opasnosti.
– Treba najmanje godinu dana da bismo imali neke bliže zaključke – zaključuje ona, prenosi “Žena“.
