Svake godine u Srbiji se dogodi smrtni slučaj zbog uboda stršljena, a poslednji je zabeležen u subotu, kada je u čačanskoj bolnici preminula žena koja je u pratnji hitne pomoći dovezena u Urgentno-prijemnu službu bez svesti, pulsa i disanja.
Detalji o ovom slučaju nisu zvanično saopšteni, a pojedini mediji pišu da je žena nije ni znala da je alergična na ubod ovog insekta.
– Ljudi se plaše stršljena zato što je vizuelno zastražujući, ali otrov stršljena nije nimalo jači od otrova pčela ili osa, možda ubod za nijasu više boli, mada je i to pitanje. Najviše ljudi je alergično na ubod pčele, kojih ima najviše u blizini ljudi, potom na ose, a na trećem mestu na ubod stršljena – kaže profesor Ćetković.
On ističe da je u Srbiji najrasprostranjeniji evropski stršljen koji po pravilu ne juri i ne napada ljude.
– Oni su agresivni kad ste blizu gnezda i tada mogu da napadnu, a najčešće iz razloga što ljudi ne paze. Ali najveći problem je što ne znaju da su alergični. Veliki broj alergijskih reakcija se može sanirati ako odete kod lekara u roku od pola sata, sat, nekada i dva do tri sata, sve zavisi u kojoj fazi je alergijska reakcija i koliko puta je osoba ubodena. Kada je prvi put uboden obično ima najviše vremena da sebi pomogne ili da mu pomogne neko drugi, a svaki sledeći ubod smanjuje tu šansu. U svakom domu zdravlja osoba može da dobije antialergijski tretman, to zna svaka medicinska sestra jer je to standardna stvar i mnogo je lakše pružiti pomoć nego, recimo, kod ujeda zmija – ističe profesor Ćetković.
Upitan koliko ima istine u tome da ne treba mahati rukama ili krpom u pokušaju da se odbranimo od stršljena jer ga upravo to provocira, naš sagovornik kaže da sve zavisi od okolnosti.
– Najvažnije je koliko ste blizu gnezda. Oni u prirodi deluju zastrašujuće, ne plaše se nikoga jer ih skoro niko ne lovi, deluju hrabro i agresivno ali vas neće juriti. Oni inače ne lete mnogo oko ljudi, u tom smislu su ose i pčele nezgodnije. Većina ljudi nije alergična na ubod stršljena i ne može ništa da im se desi, samo će neko vreme imati bol i otok i to će proći. Ima, međutim, jako osetljivih osoba koje mogu da se onesveste pri ubodu, neki su čak padali u nesvest od straha, ali su to individualne reakcije koje ima jako mali broj ljudi. S druge strane, ima ljudi koje su ubadale pčele, znaju da su alergični ali ništa ne preduzimaju. Oni bi morali da imaju kod sebe sredstvo za prvu pomoć jer niste uvek u situaciji da brzo dođete do lekara, a već sledeći ubod može da bude fatalan – kaže Ćetković.
Na pitanje kako da znamo da li smo alergični, on odgovara se to može utvrditi testiranjem, a na to može da ukaže i reakcija prilikom uboda koja često ne mora da bude burna, već otok može da traje satima pa čak i duže, ali ne prestaje, zbog čega treba potražiti lekarsku pomoć.
Ćetković kaže da nije tačno da je stršljen zaštićena vrsta u Srbiji.
– Zaštićen je u Nemačkoj i Švedskoj gde ga ima vrlo malo. Kod nas nije i može se uništavati. Ali treba ukloniti gnezda kad su blizu nekih objekata gde se ljudi nalaze i ako ih ima mnogo u okruženju. Njihovo prirodno stanište je u šupljinama stabala, u šumama ili šumarcima, a mogu da se namnože u nekim voćaskim predelima pa s jeseni bude problem kad zri voće. Brojnost stršljena nije zakucana. Svake godine se ponovo razmnožavaju, a u zavisnosti od toga kakva je klima, kakvo je proleće, ima godina kad se namnože. U ovo doba godine nisu masovni jer je godina bila hladna, a vrhunac što se tiče brojnosti je u drugoj polovini avgusta i u septembru – ističe Ćetković.
Jedan od najčešćih načina na koji se građano bore sa stršljenovima je postavljanje zamki koje prave od prazne flaše, žice i piva. Naš sagovornik kaže da su klopke sa pivom jedini način koji može da u nekom smislu može smanji brojnost stršljenova koji se pojavljuju u blizini ljudi.
– Ako se u blizini objekata u kojima borave ljudi primeti gnezdo poželjno je da se što pre uništi, jer kasnije može da ih bude više stotina ili više hiljada. Obično se gnezdo pojavi na nekom tavanu ili u šupi pa nije zgodno da se pali jer rizikujete da zapalite ceo objekat, a takođe je rizično da im priđete i da ih fizički uništavate jer se može desiti da vas svi koji su u njemu napadnu. U nekim zemljama postoje posebne službe koje se bave uništavanjem gnezda stršljenova, mi nemamo takvu javnu službu. Ljudi obično zovu pčelare za pomoć jer oni imaju zaštitnu opremu – navodi sagovornik Danasa.
