Hrana i piće

Nutricionista otkriva koje namirnice su dobre za lijepu i zdravu kožu

Kako starimo, organizam se mijenja, te konstantno treba voditi računa o ishrani i navikama koje utiču na naše zdravlje i izgled.

tuzlanski

Njen način ishrane nije restriktivan, a temelji se prije svega na raznovrsnosti, dok je fokus najčešće na proteinima.

“Sve što radimo da bismo poboljšali zdravlje kože, utiče na cjelokupno zdravlje organizma”, otkriva Hanvej.

Dženifer Hanvej smatra kako je za većinu ljudi najbolje da ujutru za doručak konzumiraju obrok pun proteina.

“To je najbolje što možete da uradite za svoj metabolizam, i to sa dugoročnim efektom”, otkriva Hanvej i dodaje kako je to dobar izbor i za osobe na autofagiji, koje često ne doručkuju odmah, već nekoliko sati nakon buđenja. Ona dalje objašnjava kako su proteini ključni za lijepu i zdravu kožu jer se koža sastoji od proteina, pretežno kolagena, elastina i keratina.Preporučeni dnevni unos proteina je 1 grama po kilogramu tjelesne mase za osobe koje nisu fizički aktivne, dok se za one koji vježbaju preporučuje između 1.5 i 2 grama proteina po kilogramu tjelesne težine.

Na meniju za doručak Dženifer Hanvej nalaze se smutiji sa mljevenim lanom, maka prahom, lisnato zeleno povrće, tikvice, avokado i bademov puter, kao i grčki jogurt, bobičasto voće, jabuke, orašasti lodovi i heljdina zrna, kojima nekad dodaje i kolagen u prahu.

Ručak za lijepu i zdravu kožu

Raznovrsnost je veoma bitna u ishrani, ne samo za čulo ukusa, već i za crevnu mikrofloru i cjelokupno zdravlje. Naučnici savetuju da nedeljno konzumirate 30 različitih namirnica biljnog porijekla.

“Ja ručak nazivam velikom, ružnom salatom. Dohvatim što više lisnatog zelenog povrća, vodeći računa da tu imam i neke gorke biljke. Dodajem i povrće koje mi je ostalo od večere prethodnog dana, nekad malo fermentisane hrane. Obavezan dodatak su i maslinovo ulje, avokado ili neki drugi protein koji mi je pri ruci. O ručku zaista ne razmišljam puno”, priznaje Dženifer i otkriva da je cilj da kroz ručak unesete što više antioksidanasa, zdravih masnoća i vlakana.

Na njenom meniju za ručak obično se nalaze piletina, losos ili tofu sir, zatim kelj, rukola i lisnato zeleno povrće, kao i ekstradevičansko maslinovo ulje, avokado, fermentisana hrana, cvekla… Voće koje koristi u prirpemi ručka obuhvata jabuke, bobičasto voće i nar, kao i otašaste plodove i različite sjemenke.

Proteinska užina za osjećaj sitosti

Jedna od razlika koje ćete primetiti kad počnete da unosite više proteina jeste duži osjećaj sitosti, više energije, ali i zadovoljstva. Zato za užinu birajte orašaste plodove, sjemenke i namirnice poput humusa, preporučuje Dženifer.

Šta za večeru?

“Večera nikako ne treba da bude komplikovana. Ne brojimo kalorije, brojimo nutrijente i pazimo koliko imamo boja, vrsta masnoća i proteina u obroku”, kaže Hanvej. Ona obično večera mlevenu junetinu ili ćuretinu, karfiol i zdrave pasta sosove napravljene od neprerađenih namirnica, kao i losos i grilovano povrće, piše B92.


Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
Na vrh