Hrana i piće

RIBA KOJU UVIJEK KUPUJEMO JE NAJOPASNIJA PO ZDRAVLJE: Nemate pojma šta sadrži U SEBI

Zagađenje mora i okeana je glavni problem i uzrok nekvalitetne i štetne morske hrane. Zbog toga treba obratiti pažnju na to šta kupujemo.

Riba - Nezavisne.com

Riba jeste zdrava namirnica, ali u nekim slučajevima može da bude i štetna. Zato na neke vrste treba obratiti dodatnu pažnju.

Većina namirnica nam je danas lako dostupna, ali ta pristupačnost raznovrsne robe ne znači automatski da je sve zdravo i poželjno. To se naročito odnosi na ribu, koja je načelno veoma zdrava, ali može biti i opasna po zdravlje ukoliko konzumiramo pojedine vrste iz zagađenih područja.

Riba jeste bogata proteinima, vitaminima, mineralima i zdravim omega-3 masnim kiselinama, ali šta znamo o onim vrstama koje nam dolaze iz udaljenih dijelova svijeta?

Mnoge od njih potiču iz zagađenih voda, ili se gaje u blizini velikih fabrika, a često izostaju adekvatne mjere provere sastava, kvaliteta i izvora tih namirnica.

Zagađenje mora i okeana je glavni problem i uzrok nekvalitetne i štetne morske hrane. Zbog toga treba obratiti pažnju na to šta kupujemo.

Evo nekoliko smernica prilikom kupovine ribe.

1 Riječne ribe vs. morske ribe

2 Velik rizik

2.1 AJKULA

2.2 SABLJARKA

2.3 SKUŠA

2.4 ALBAKOR TUNA

2.5 PANGASIUS

2.6 BABUSKA

2.7 ODRESCI OD TUNE I KONZERVISANA TUNA

3 Dobar izbor

3.1 LOSOS

3.2 SARDINE

3.3 INĆUNI

3.4 SOM

3.5 BAKALAR

3.6 PASTRMKA

3.7 OSLIĆ

Riječne ribe vs. morske ribe

Slatkovodne vrste riba žive najveći dio svog života u slatkovodnim vodama – rijekama, jezerima i potocima. Zbog niskog nivoa soli u slatkovodnim vodama, ove ribe zadržavaju so, koja im je važna zbog svojih mnogobrojnih uloga u pravilnom funkcionisanju organizma.

Ipak, većina riba potiče iz mora i okeana, gde im je veća dostupnost hrane, poput algi.

Rečna riba je siromašnija omega-3 masnim kiselinama u odnosu na morsku. Mada su i neke rečne vrste veoma dobar izvor ovih korisnih nutrijenata, kao na primer pastrmka, tolstolobik, som, šaran i rečni rakovi.

Mada, trebalo bi izbegavati konzumiranje masne rečne ribe, kao što je šaran, a prednost dati posnijim vrstama – pastrmki i smuđu. Kada je morska riba u pitanju, najviše omega-3 masnih kiselina ima u masnoj ribi poput haringe, lososa, skuše, morune, tune, sardele…

Velik rizik

AJKULA

Ova vrsta ribe se nalazi na vrhu lanca ishrane i hrani se drugim ribama. Dakle, hrana koju jede ajkula je često već zagađena živom, pa se tako povećava i nivo žive u njenom mesu.

SABLJARKA

se bas kao i ajkula hrani drugim ribama i nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, te i nju treba izbegavati.

SKUŠA

Iako je mnogi preporučuju, skušu treba izbjegavati, jer je predator i ne bira šta jede, pa postoji velika vjerovatnoća da je puna žive.

ALBAKOR TUNA

Ova vrsta tune može sadržati povišen nivo žive, pa se preporučuje da je zamenite tunjevinom u konzervi, koja nema toliko žive.

PANGASIUS

Ova vrsta soma je prepuna hemijskih otrova i bakterija, jer se uzgaja u reci Mekong, jednoj od najzagađenijih reka na planeti, koju velikim delom čini industrijska otpadna voda. Hrani se ostacima drugih riba.

BABUSKA

pripada porodici šarana. Ova slatkovodna riba, poreklom iz Sibira, veoma je prilagodljiva, a kod nas je donesena iz Kine. Budući da ne zahteva posebne uslove života i da je svaštojed, može biti potencijalno štetna ukoliko se lovi u zagađenoj reci.

ODRESCI OD TUNE I KONZERVISANA TUNA

Obično sadrže više žive od konzervirane light tune (tunjevina u sopstvenom soku). Preporučuje se ograničavanje unosa tune na 170 g nedjeljno. Ili drugim riječima, tuna iz konzerve se može jesti najviše jednom nedeljno.

Napomena: Ribu i morske plodove izbjegavajte da jedete u sirovom stanju, između ostalog i zbog virusa i bakterija koje jedino visoka temperatura može da eliminiše.

Dobar izbor

LOSOS

treba jesti jer sadrži puno vitamina D, vitamina B12, selena, omega-3 masnih kiselina. Ali uvijek birajte onaj organski, koji ima mnogo svjetliju, blijedoružičastu boju, nije jarkoružičast ni narandžast kao losos iz uzgoja.

Gajeni losos hrane vještačkom bojom kantaksantinom da bi dobio izražajnu ružičastu boju i upravo takav losos najčešće viđamo u našim ribarnicama.

Naučnici su još 1990. upozorili da je ova boja otrovna i savjetovali su da se zabrani njeno korišćenje u uzgoju životinja, ali to nije prihvaćeno.

SARDINE

su jeftina i pristupačna opcija, a ujedno su i veoma zdrave. Izuzetno su bogate vitaminom D, zdravim mastima i kalcijumom, budući da sadrže sitne kosti.

INĆUNI

sadrže znatno manje žive od skuše, a sadrže puno gvožđa.

SOM

Iako nema dovoljno masti kao losos, tunjevina, skuša i ostale masne ribe, som ima dovoljno omega-3 masnih kiselina i zaslužuje da se nađe na trpezi.

BAKALAR

je riba bogata ne samo omega-3 masnim kiselinama već i aminokiselinama. Isto važi i za haringu.

PASTRMKA

je slatkovodna vrsta ribe koja ne može živeti u zagađenom okruženju, pa zbog toga spada u najkvalitetnije ribe. Sadrži izrazito veliki procenat gvožđa, pa se preporučuje ljudima koji pate od anemije.

OSLIĆ

je najzastupljenija morska riba kod nas jer dobro “podnosi” zamrzavanje, ali i zbog povoljnog odnosa cene i kvaliteta. Meso oslića je sočno, nemasno, izuzetno bogato bjelančevinama, kao i fosforom, piše Espreso.


Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
Na vrh