Napadi Armenije na naselja u Azerbejdžanu, nisu samo zločin protiv čovječnosti nego i znak očaja u koji je ta zemlja pala, rekao je ministar vanjskih poslova Republike Turske Mevlut Cavusoglu u utorak, javlja Anadolu Agency (AA).
”Mi ćemo nastaviti podržavati teritorijalni integritet Azerbejdžana, kao što smo to ranije učinili s Gruzijom, Ukrajinom, Sirijom i Irakom”, rekao je Cavusoglu tokom zajedničke press konferencije s azerbejdžanskim kolegom u Bakuu.
Cavusoglu je kritizirao i neutralni stav Minsk grupe, navodeći kako Azerbejdžan, koji je žrtva, ne može biti smatran istim kao i Armenija, koja okupira teritoriju.
Pozvao je i međunarodnu zajednicu da podrži teritorijalni integritet Azerbejdžana, te dodao kako bratska zemlja Azerbejdžan pokazuje da ”neće biti i ne treba biti dvostrukih standarda o ovom pitanju, kako na terenu tako ni u pregovorima”.
Sukobi su počeli 27. septembra kada su armenske snage napale azerbejdžanska naselja i vojne položaje u regionu, što je dovelo do stradanja.
Odnosi između dvije bivše sovjetske republike su napeti od 1991., kada je armenska vojska okupirala Nagorno-Karabah, koji je međunarodno priznati teritorij Azerbejdžana.
Nekoliko UN-ovih rezolucija kao i mnoge međunarodne organizacije zatražile su povlačenje okupatorskih snaga.
OSCE-ova Minsk grupa, na čelu s Francuskom, Rusijom i SAD-om, formirana je 1992., u cilju pronalaska mirnog rješenja konflikta, ali bez konkretnih koraka. Primirje je, ipak, postignuto 1994.
Mnoge svjetske sile, uključujući Rusiju, Francusku i SAD, pozvale su na prekid sukoba. Turska, s druge strane, podržala je pravo Bakua na samoodbranu.
