Svijet

“Biden bio militantan kada je u pitanju Bosna, on je obavezao Clintona”

Ove sedmice održana je Demokratska nacionalna konvencija i demokrate su zvanično nominovale bivšeg potpredsjednika SAD-a Joea Bidena za predsjedničkog kandidata i senatorku iz Kalifornije Kamalu Harris za kandidatkinju za potpredsjednicu. Kakvu će spoljnu politiku voditi Biden ako pobijedi, i kakav će biti odnos prema Srbiji, Balkanu i EU, RSE je pitao višeg saradnika Atlantskog savjeta Damira Marušića, koji je o tome i pisao za konzervativni Washington Examiner.

Joe Biden - Screenshot

U članku u Washington Examineru, Damir Marušić piše da je Biden u politici već pola vijeka, a u Senatu je bio član Odbora za spoljnu politiku više od 25 godina, dok nije postao potpredsjednik SAD-a 2009. Marušić dalje navodi da je “Biden bio militantan kada je u pitanju Bosna, nakon posjete 1993. i jedan je od predlagača zakona koji je obavezao Billa Clintona da zaustavi krvoproliće u ratovima u Jugoslaviji. Podržao je Clintona u bombardovanju Srbije tokom rata na Kosovu 1999. godine. Međutim, nije bio tako relaksiran za vrijeme intervencije Georgea Busha starijeg u Iraku, iako je podržao njegovog sina u odluci da izvrši invaziju, deceniju kasnije”.

Dalje piše da je 1995. godine “Amerikancima bilo dosta krvavih dijelova ljudskih tijela masakra u Sarajevu, koje preko televizije stižu u njihove dnevne sobe. Do 2011. bilo im je dosta leševa koji se vraćaju nazad iz baze Bagram”.

Glas Amerike: Ono što je zanimljivo u tekstu u Washington Examineru, vi počinjete upravo od njegove politike tokom ratova u Bosni i Hercegovini i kako se ona kasnije razlikovala od njegovih stavova u Iraku. Koje su osnovne razlike između Bidena devedesetih i Bidena poslije 2000. godine?

Marušić: Teško je reči tačno koje su razlike nekako ideološke. Meni se čini, gledajući historiju, da je Biden pravi demokratski političar, ne Demokratske partije, nego demokratskog društva. On je jako osjetljiv na to kako javnost reaguje. Za vrijeme 90-ih godina, nije kasnio, u stvari je gurao Clintona u početku da bi se više angažovao baš u Bosni. On se ustvari angažovao jer je to bila više popularna stvar tada. Gledali su na televiziji klanje, krv se lila i ljudima je bilo dosta toga do 1995. godine. Irak je druga priča, Biden je isto osjetio, on je bio za to da se 2003. nešto uradi, poslije napada SAD-a, ali kako se rat razvijao i kako je bivao manje i manje popularan, tako se i Biden razvijao i njegovi odnosi prema ratu.

Glas Amerike: Šta može Balkan da očekuje i kakva bi bila eventualna razlika između sadašnje administracije i Bidenove administracije?

Marušić: Nisam pisao baš puno o Evropi, u Washingtonu se više piše o Kini, ali mi se čini da će se Bidenova administracija razlikovati od sadašnje Trumpove administracije, utoliko da će se potruditi, barem u ranijim danima, da se prilagodi evropskom pogledu na situaciju. Njima je sada važno da svu traumu koju su preživjeli Evropljani sa Trumpom, nekako poprave. Što se tiče Balkana, ja mislim da će se Bidenova administracija truditi da sarađuje mnogo više sa Nijemcima, i to će dosta uticati baš na pregovore između Srbije i Kosova.

Glas Amerike: Biden se smatra jednim od autora nezavisnosti Kosova i javnost u Prištini mu je zahvalila davanjem imena ulice po njegovom pokojnom sinu Beauu. Šta u tom smislu može da očekuje zvanični Beograd, budući da je sada jedna od preokupacija Trumpove administracije upravo dijalog između Beograda i Prištine?

Marušić: Što se toga tiče, nije mi jasno šta se može konkretno očekivati, mogu konkretno očekivati da će Bidenova administracija te stvari razmatrati i sa Berlinom i koordinisati sa njima kako će pristupati tome. Što se tiče eksperata, ima ljudi u Bidenovoj administraciji koji dobro poznaju Beograd i dobro razumiju situaciju tamo. Ja mislim da treba gledati kakva će politika iz Berlina dolaziti, i ja mislim tako će manje više postupati i Biden.

Glas Amerike: Kada ste naveli da postoje ljudi oko njega koji poznaju situaciju na Balkanu, na koga ste mislili?

Marušić: Michael Carpenter radi evropsku politiku za Bidena sada i dosta je visoko plasiran, tako ja mislim. On dobro poznaje Beograd i politiku po širem Balkanu i on će biti angažovan za ta pitanja, mislim.

Glas Amerike: Mnogi kažu da Trump nije započeo nijedan rat, osim trgovinskog rata sa Kinom, da li očekujete da će i Bidenova administracija nastaviti to ili će ulaziti otvorenije u konflikte u svijetu?

Marušić: Interesantno pitanje. Da li će otvorenije? Ja bih rekao sljedeće, da su stvarno i Trump i Obama bili protiv ratova. Da je Hillary Clinton pobijedila prije četiri godine, ona je mislila da se Obama previše bojao konflikta i da je trebalo da se više angažuje sa Kinom i da bude više agresivan što se toga tiče. Interesantna stvar je u tome što Biden na primjer, pošto ima taj osjećaj za to kako se američki narod osjeća povodom tih pitanja, on je bio jako protiv rata u Afganistanu, dobro na početku ponovo poslije onih napada, htio je da se angažuje i do recimo 2008. godine je govorio da je Irak glupi rat, a Afganistan je rat koji je trebao da se dogodi. Ali poslije toga u Obaminoj administraciji on se jako angažovao protiv rata u Afganistanu. Tako, gledajući sitaciju sada, ja mislim da će biti agresivniji prema Kini, i što se desilo prošle četiri godine sa Rusijom i to što nekako Trumpova administracija nije bila dovoljno, recimo verbalno agresivna protiv Moskve, ja očekujem da će Bidenova administracija biti oštrija prema Moskvi. Ali što se tiče rata, ja mislim nije Bidenu baš stalo da se puno ratuje, mislim da ni glasačima u Americi nije sad stalo do toga.

Opširinije na linku


Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
Na vrh