U intervjuu za Kurir pevačica kaže da su je pripreme izmorile, a da je na svadbi najviše bila posvećena unuku Zoranu, koga je čuvala.
– Utisci su se malo slegli. Prošlo je malo više od dve nedelje i još sam pomalo umorna. Psihički napor mi je teži od fizičkog. Sam dan svadbe mi je bio toliko lep, ali one pripreme pre veselja, kićenje i čuda, to me je izmorilo. Sve je sjajno prošlo, ostala sam do četiri ujutru, oni do šest. Tamo su i spavali, Mirko je iznajmio sobu. Najviše sam bila skoncentrisana na svog unuka.
Znači, ono što si bila na moru pred samu svadbu kao da se nije ni desilo?
– Što je najgore, to me je i umorilo. Ja sam u utorak došla kući jer mi je sin rekao da apsolutno nemam šta da radim. Tako je stvarno i bilo. On i Bojana su se potrudili da to sve organizuju kako treba i ja im se tu divim. Tako mladi, a ništa nisu preskočili.
Koji ti je deo tog dana kad su se venčali bio najemotivniji?
– Kod Bojane u kući, kad su je izveli iz Titela. Ona kod nas u kući živi dve godine, a meni je to bilo kao da je tek vodim. To mi je bilo jako emotivno. Posebno kad su pevali onu pesmu o majci i ocu. Tad me je stigla neka tuga što sam sama i što nije sa mnom tu moj pokojni muž i Mirkov tata.
Je l’ bilo i suza?
– Da. Tu mi je bilo malo teško i tu sam zaplakala.
Mirko se venčao u crkvi gde je kršten, a i njegov otac Zoran je tu primio svetu tajnu krštenja.
– Tako je. Baš mi je to bilo teško i emotivno. Ja o tome nisam htela da pričam na svadbi jer bih sigurno zaplakala. Htela sam i da ustanem i da pozdravim sve goste, ali bih počela da pričam o tome i rasplakala bih se.
Šta bi otac Zoran poručio Mirku na taj dan?
– Rekao bi mu da je ponosan na njega, kao i ja.
Šta si im poklonila za svadbu?
– Ne bih o tome. Sve u životu sam dala deci i tako će biti i ubuduće.
Gde će Bojana i Mirko na medeni mesec?
– To ne znam. Planiraju svakako. Idu oni stalno negde. I ne pričaju mi, samo mi kažu dva dana ranije da putuju.
U medijima se podigla prašina nakon venčanja kad se saznalo da je Mirkov venčani kum Nikola Buha bio godinu dana u kućnom zatvoru zbog pištolja.
– To su Mirkove stvari i izbor. U to se ne mešam. Ja znam da je Nikola dobar dečko.
Čuo sam da su se Mirko i Bojana razboleli nakon slavlja?
– Bili su prehlađeni, grlo i nos, stomačni virus. Stiglo ih sve od stresa i umora. Ništa strašno.
Da li si zamerila Ceci što nije došla na svadbu?
– Zvala me je. Čestitala mi je. Bila je umorna, imala je nastup. Bili su Anastasija i Veljko. To je bitno, oni su njihova generacija, njihovo društvo. Ja Cecu razumem, i mene uhvati muka kad treba negde da idem. Radujem se kad stignem tamo, ali dok se spremim i stignem tamo, to je haos. prneosi “Novi“.
