Svaštara

DR NESTOROVIĆ O VASPITANJU: Evo kako treba kažnjavati djecu! (VIDEO)

Poznati pedijatar dr Branimir Nestorović samo otkriva do koliko godina možemo da utičemo na karakter deteta i na koji način da ih usmjeravamo!

Poznati dečiji pedijatar podelio je specijalno sa Srećnom Republikom savjete o vaspitanju djece.

Dr Nestorović je objasnio do koliko godina je moguće uticati na vaspitanje deteta, a kada smo zakasnili!

Da li djecu treba da grdimo?

– Decu nikada ne treba grditi. Njih uvek treba pohvaliti i uvek se vraćati na to. Primera radi: “To si dobro uradio, tako treba da uradiš i sledeći put.” Današnji roditelji su preslabi prema deci. Oni ne mogu da održe svoja obećanja. Meni dođu roditelji i požale se da dete neće da jede, to je klasika – kreće svoju priču o vaspitanju dece dr Nestorović.

Šta kada dete neće da jede?
Doktor ističe da je to najveća greška koja postoji, roditelji odmah traže nešto sledeće da mu ponude.

– To nikako ne treba da rade. Ako dete neće da jede, ne treba mu se nuditi druga hrana, već ako nije gladno, pustite ga slobodno da izgladni. Smatra se da dete na rođenju ima skoro sve. Šveđani su radili fantastično ispitivanje na deci od 7 meseci koja su još u utrobi majke. Nauka je sada toliko uznapredovala, tako da su im puštali muziku i pesmice i otkrili su da deca u utrobi majke malo pevuše i to je fantastično – ističe dr Nestorović.

Ovaj dečiji lekar odgovara da prilikom puštanja muzike trudnicama, bebe u stomaku ne samo da pevuše već i udaraju glavom u taktu muzike, a evo šta se dešava kada im naglo promene pesmu ili samu muziku.

Kako bebe u stomaku komuniciraju sa majkom?

– Interesantno je kako takve bebe od 7 meseci trudnoće, primete tu razliku u ritmu i počnu da se nerviraju u utrobi majke, ljute se i udaraju glavom, ritaju se. Oni u stvari tako pokušavaju da komuniciraju sa majkom. Znači beba sluša još tada šta majka govori, oseća je, prema pojačanom radu njenog srca i još tada ako je majka napeta, anksiozna, nervozna, već je beba formirana kao nervozna i živčana – navodi dr Nestorović.

Poenta je da celo dečije ponašanje u kasnijem životu zavisi od stanja majke tokom trudnoće.

– Zato savetujem svim trudnicama da tokom trudnoće ne idu na posao, ne putuju, ne guraju se, ne doživljavaju stres zbog posla. Kada mlada trudnica kaže, “ali ja mogu da izdržim”, ne radi se zapravo o njoj već o bebi. Zato smatramo da se bazni karakter formira do 2 godine, zaključno do 5.-e godine, kada je taj proces završen – zaključuje dr Nestorović.

Kada je kasno za djetetov karakter?
Posle pete godine dete već zna šta sme, a šta ne sme, objašnjava poznati pulmolog.

– Dete posle 5 godina zna sve, jer to nauči kažnjavanjem. Taj metod je identičan kao što i nas uče. Nauče nas da ne smemo da prođemo kolima kroz crveno jer će nas kazniti policajac, inače da nema policajca, svi bi prolazili. Mi možemo i kasnije da ga naučimo šta sme a šta ne, ali ipak to je formirano znatno mnogo ranije – odgovara dr Nestorović.

On dalje objašnjava da današnji roditelji prave dve greške, a to je što za početak olako obećavaju deci svašta.

– Ovo je početna greška, recimo: “Ako budeš dobar, kupiću ti sladoled”. Nema razloga da mu se kupi sladoled zato što je bio dobar, podrazumeva se da će biti dobar, nemojte ih zbog toga nagrađivati! Možete ga nagraditi verbalno. U smislu: “Ako uradiš to i to, onda ću ti ja uraditi to i to”. Da on nauči da određena vrsta ponašanja dovodi do određene nagrade ili kazne – objašnjava nam dr Nestorović.

Djecu moramo dresirati kao pse i to brzo!

Dečiji pulmolog poredi ovaj primer vaspitanja dece sa dresurom pasa.

– Inače imam pse i to je vrlo slično kao i sa decom. Pas mora da zna da ako uradi nešto što nije dobro, dobiće po njušci, a ako uradi nešto dobro, biće nagrađen, ali te reakcije moraju bite brze da bi shvatili! Malo je smešno rečeno, ali isto je to kod dece i kod kučića, ukoliko ne reagujete u roku od 30 sekundi i dete baš kao i pas će kasnije zaboraviti zbog čega ga grdite, šta je beše on to loše uradio – kroz smeh objašnjava poznati alergolog.

Našalili smo se da je pamćenje dece, budući da je reakcija roditelja očekivana isključivo u roku od 30 sekundi, izgleda kratkoročna, baš kao i kod zlatne ribice kod koje je sposobnost pamćenja dokazano ograničena na svega 3 sekunde.


Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
Na vrh