Vjerovatno im je mama u skoro svako jelo ubacivala džigericu kako bi popravili krvnu sliku. Međutim ne možemo a da se ne zapitamo da li je ona zaista zdrava?
Savremeni nutricionisti preporučuju izbjegavanje džigerice u ishrani jer ima visok sadržaj holesterola i masti. Jedna pileća džigerica sadrži malo masti (2,86 grama od toga 0,9 grama zasićenih masti) i 248 miligrama holesterola.
Zdrave osobe troše manje od 300 miligrama holesterola dnevno, što znači da osobe sa poremećajem metabolizma masti, koje moraju da obrate pažnju na unos holesterola, mogu da konzumiraju džigericu povremeno i u manjim količinama.
Daleko veća zabluda je da su u džigerici zadržani svi toksini iz našeg tijela koje je jetra prečistila, što je potpuno netačno.
Jetra (džigerica) jeste filter našeg tijela i ima ulogu u odbrani organizma od mnogobrojnih toksičnih materija, međutim jetra neutrališe otrovne hemijske supstance i putem detoksikacije ih eliminiše iz tela, ne zadržavajući ih pri tom u sebi.
Džigerica je jeftina, zdrava i hranljiva životna namirnica i pravi je izvor vitamina (B, A, D, E, K) i minerala (bakra, gvožđa, cinka).
Od sadržaja vitamina najzastupljeniji je B vitamin. Jedna pileća džigerica sadrži 7,41 mikrograma vitamina B12, što je mnogo više od 2,4 miligrama ovog vitamina, koliko nam je dnevno potrebno.
Također, jedna džigerica sadrži 254 mikrograma folne kiseline, a dnevne potrebne su oko 400 mikrograma. Sadržaj vitamina A je također visok i ne bi trebalo konzumirati džigericu svaki dan u velikim količinama, jer uzimanje velikih količina vitamina A može da inhibira sposobnost tijela da apsorbuje vitamin D.
Jedna pileća džigerica sadrži 5,12 miligrama gvožđa. Preporučeni dnevni unos gvožđa za muškarce iznosi 10 miligrama dok je za žene duplo veći, 18 do 22 miligrama.
Na kraju možemo zaključiti da konzumiranje pileće džigerice ne samo da nije štetno, nego može biti i veoma korisno, naravno ako vodimo računa o svom zdravlju i unosimo onoliko hranljivih materija koliko nam je preporučeno. prneosi “Hayat“.
