“Svaki put kada razgovaram sa Vladimirom, to bude dobro, ali na kraju nas ne odvede nikuda” – ovako je američki predsjednik Donald Trump opisao svoj odnos sa “carem” iz Kremlja, kom je riješio da zada udarac. Iako je bilo očekivano da se Tramp i Putin sastanu u Budimpešti sljedeće nedjelje, u samo nekoliko dana sve nade Vašingtona su se urušile. Bijesni Tramp je sada sastanak otkazao i najavio sankcije usmjerene na dvije najveće ruske nafte kompanije – Rosnjeft i Lukoil.
Iako će ekonomski uticaj na Rusiju verovatno biti minimalan, to predstavlja veliku promjenu u Trampovoj spoljnoj politici, pošto je ranije rekao da neće uvesti sankcije dok evropske zemlje ne prestanu da kupuju rusku naftu. Kremlj je saopštio da je Rusija “imuna” na sankcije.
Tramp kažnjava Putina sankcijama
Tramp je više puta pretio oštrijim merama protiv Moskve, ali ih je do sada izbjegavao u nadi da će posredovati u postizanju mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine.
Njegova administracija je nastojala da predstavi Ameriku kao donekle neutralnog posrednika između dvije zaraćene zemlje, nakon godina pune podrške Ukrajini od strane njegovog prethodnika Džoa Bajdena.
Ali, američki predsjednik je ljut na Kremlj zbog ponašanja tokom pregovora.
Sankcije su takođe nešto što ukrajinski lider Volodimir Zelenski mjesecima zahtjeva. Rekao je da je to “dobar signal” od Amerike, dodajući da je prekid vatre moguć ako druge zemlje izvrše veći pritisak na Rusiju.
Tramp je kritikovao Putina zbog toga što nije ozbiljan u pogledu postizanja mira i rekao da se nada da će sankcije dovesti do prodora.
– Jednostavno sam osjetio da je vrijeme. Dugo smo čekali – rekao je američki predsjednik.
On je paket sankcija nazvao “ogromnim”, dodajući da se nada da bi one mogle biti brzo povučene ako Rusija pristane da zaustavi rat.
Finansiranje “ratne mašinerije” Kremlja
Ministar finansija SAD Skot Besent rekao je da su sankcije bile potrebne zbog “Putinovog odbijanja da okonča ovaj besmisleni rat”.
Prema njegovim riječima, sankcionisane naftne kompanije Rosnjeft i Lukoil su finansirale “ratnu mašineriju” Kremlja.
Nafta i gas su najveći izvozni proizvodi Rusije. Dve ruske naftne kompanije izvoze 3,1 milion barela nafte dnevno. Rosnjeft je odgovoran za skoro polovinu cjelokupne ruske proizvodnje nafte, što čini šest odsto svjetske proizvodnje, prema procjenama vlade Velike Britanije.
Najveći kupci Moskve su:
Kina
Indija
Turska
Tramp je takođe pozvao ove zemlje da obustave kupovinu ruske nafte u pokušaju da izvrši ekonomski pritisak na Kremlj.
Ukrajina je posljednjih mjeseci ciljala ruske rafinerije nafte i energetsku infrastrukturu u pokušaju da nanese štetu tamošnjoj ekonomiji.
Zelenski je nedavno posetio Belu kuću, želeći da nabavi rakete “tomahavk” dugog dometa koje bi mogle da pogode duboko u rusku teritoriju, ali je otišao praznih ruku. Dan ranije, Tramp je objavio predlog da se sastane sa Putinom u Mađarskoj nakon neplaniranog poziva ruskog lidera.
EU drastično smanjuje uvoz ruskog gasa
Ali, nakon poziva između američkog državnog sekretara Marka Rubija i njegovog ruskog kolege Sergeja Lavrova, ideja je stavljena na čekanje, a Tramp je rekao da ne želi “uzaludan sastanak”.
Tramp je kasnije naveo da je odbio da da Ukrajini rakete jer su “veoma složene” i da su za njihovo korišćenje potrebne godine intenzivne obuke. Zelenski je, izgleda, nagovestio da bi, kao i u slučaju sankcija, Tramp mogao da promeni mišljenje u budućnosti.
Prošle nedjelje, i Velika Britanija je uvela sličan paket sankcija Rosnjeftu i Lukoilu, a ministarka finansija Rejčel Rivs je izjavila da “nema mjesta za rusku naftu na globalnim tržištima”.
Ruska ambasada u Londonu saopštila je da bi ciljanje glavnih energetskih kompanija poremetilo globalno snabdjevanje gorivom i povećalo troškove širom svijeta.
Zavisnost Evrope od ruske nafte i gasa dramatično je opala od početka invazije Moskve na Ukrajinu, ali ruski gas i dalje čini 13 odsto uvoza EU, iako se blok obavezao da će ga postepeno potpuno ukinuti.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je novi paket sankcija koji je EU odobrila u sredu, a koji uključuje zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa do 2028. godine. Ona je rekla da je ovo, zajedno sa američkim sankcijama, “jasan signal sa obe strane Atlantika da ćemo nastaviti kolektivni pritisak na agresora”.
Ranije ove godine, Velika Britanija i Amerike su takođe sankcionisale velike ruske energetske kompanije Gasprom njeft i Surgutnjeftegas.
Evropski plan od 12 tačaka
Generalni sekretar NATO Mark Rute bio je u Bijeloj kući kada su sankcije objavljene i pohvalio je taj potez zbog “vršenja većeg pritiska” na Putina.
Očekivalo se da će sa Trampom razgovarati o planu od 12 tačaka koji su formulisali evropski saveznici i Kijev, a koji bi podrazumijevao:
Zamrzavanje trenutnih linija fronta
Povratak deportovane djece
Razmenu zarobljenika
Plan takođe uključuje:
Fond za ratni oporavak Ukrajine
Bezbednosne garancije
Jasan put za pridruživanje Ukrajine EU
Tramp je naznačio da je ključna tačka spoticanja odbijanje Moskve da prekine borbe duž trenutne linije fronta, nešto što Zelenski podržava.
Rusija se usprotivila toj ideji, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je naveo da Rusija nije promiijenila svoj stav da želi da ukrajinske trupe napuste dijelove istočnog regiona Donbasa koje Kijev i dalje kontroliše, piše espreso.
