Dok se u „smederevcu” održavala tiha vatra da se ćeške krčka, naš domaćin Haris sladio se sitom koja se pravi ceđenjem krušaka ili jabuka, šta bolje rodi, bez ikakvih dodataka.
„Ukuvava se do te mere da bude kao što je med, na primer, te gustine, do te mere se ukuvava. Najčešće, mislim, to sam od mog brata video, on uzme prvo namaže kajmak, pa preko toga situ i to je onda pravo uživanje“, tvrdi Haris Bidžević iz Prijepolja.
Kajmakom se preliva i slano jelo – ćeške – obavezno jelo na porodičnim okupljanjima i kod Bošnjaka i kod Srba.
„Geršla se mora oprati i pokiseliti da prenoći da bi ona malo nabubrila, da malo omekša zbog kuhanja, da bi se brže skuhala. Zatim se opet ujutru opere, stavi se piletina, pod uslovom, domaće pile je lepše mnogo, mnogo lepše ćeške, i stavi se na tihu vatru da se to krčka. Ne sme da se meša, malo se samo prodrma šerpa. Služi se za vreme našeg praznika Ramazana, za mevlude“, objašnjava Jasmina Tanadir.
„Kod nas u Miloševom Dolu pravile su se ćeške, a situ smo uzimali od komšija iz susednog sela. Ćeške su se pravile za svadbe“, navodi Vera Joksimović.
Slatki specijalitet i mladih i starih Prijepoljki su đerdan i ekšijaš.
„Na tri litra vode ide 200 grama šljiva, 100 grama suvog grožđa, 100 grama višanja, dva pudinga i 200 grama malina. Kao kad kuhate puding, ništa, sve jednostavno. Za đerdan trebaju suve šljive, domaće šljive koje su baš fino osušene, maslac i sitni šećer, na kraju ide seckani orah“, savetuje Jasmina.
Đerdan se služi topao, ekšijaš dobro ohlađen u frižideru, i leti posebno prija, više od bilo kakvog sladoleda, dodaje Jasmina. Ovi specijaliteti se i danas služe u prijepoljskim restoranima, prenosi RTS.
