– Skloni se od mene – plakala je Dalila.
– Žao mi je – dodao je on.
– Ja nisam za žaljenje! Šta si radio dok sam bila sama? Šta si radio, pitam te? – nastavila je Dalila.
Dejan i Dalila Dragojević nastavili su žestoku svađu u dvorištu Bele kuće.
– Večito je moj otac podizao druge, a vidi kako se drugi ponašaju dok ja u krevetu… Košulja, cipele i žurkica.. U prolazu svratiš do mene, misliš da sam ja luda? – pričala je Dalila.
– Budio sam te u 10, pola 12, donsio hranu, Dino, Matora, došli su da ti čestitaju Novu godinu, a ti napravi kako ti odgovara. Žao mi je, ali ono što je istina, istina je, dolazio sam po tebe. Šta sam trebao da spavam, a smeta ti kad spavam? – govorio je Dejan.
– Pokazao si ti ko je najlepši i najzgodniji… Sebe gledaj, pusti mene! Ti vrlo dobro znaš šta radiš, polako – odbrusila je Dalila.
– Nije te sramota više da budeš takva? Naćićeš ko ti odgovara i prija će ti svi drugi osim mene – pitao je Dejan.
– Ti pokazuješ da sve što pričaš je laž. Nemoj da lupaš kad dobiješ pitanje, nego kako si sad mangup budi i kad dođe Milan – nastavila je Dragojevićka.
– Celu noć sam te budio smrduljo, jedna bezobrazna – besneo je Dejan.
– Tvoja je sreća što sam ja jaka za svoje stvari… Ti voliš samo sebe i to će se vremenom dokazati – dodala je Dalila.
