Heder Makilop, profesorka Univerziteta Luizijane, sumira rezultate svoje 17-godišnje studije o širokom kompleksu za proizvodnju soli u Pejns Kriku. Taj kompleks je pronađen očuvan, na dnu slane lagune, u šumi mangrova kraj mora, na jugu Belizea. Prof. Makilop, koja se specijalizovala za proučavanje drevnih trgovačkih mreža i prakse robne razmene, smatra da je to dokaz da je so bila visoko cenjena roba u majanskoj civilizaciji klasičnog razdoblja i da su prerađivači koristili svoju veštinu za sticanje profita, drugim rečima – istovremeno su bili i prodavci. Nosili bi so kanuom niz reku. Najstariji zapis o prodaji soli na pijaci u regionu Maja, nalazi se na fresci u arheološkom nalazištu Kalakmul, na poluostrvu Jukatan, u Meksiku. Taj majanski arheološki lokalitet deo je svetske kulturne baštine i pod zaštitom je Uneska.
Slane kuhinje
Tokom svoje karijere, Makilopova je otkrila ostatke više od sto slanih kuhinja Maja, raspoređenih po nizinama južnog Belizea. Ali potopljene solane, skrivene u dubini šume mangrova, pružile su nove informacije.
Najpre je u Pejns Kriku, 2004. godine, pronađena masivna kolekcija drvenih stubova, zapravo, potpornih stubova koje su Maje koristile u konstrukcijama za izradu soli. Pronađeno je 4000 takvih stubova, ali i drugi potopljeni artefakti: drveni kanu, veslo, visokokvalitetni alat od žadeita, kameni alat za soljenje ribe i mesa, deo slamnatih krovova i stotine komada keramike, među kojima su pojedini bili potpuno netaknuti. Sveukupno, prof. Makilop, njeni studenti i kolege, locirali su 70 međusobno povezanih soba i zgrada u podvodnom području od pet kvadratnih kilometara.
„Slani kolači” – majanski novac
Prof. Mekilop je predala svojim studentima skenirane slike 449 keramičkih poklopaca pronađenih na lokalitetu Pejns Krik. Njihov zadatak je bio da izrade plastične replike drevnih keramičkih lonaca u kojima je ključao slani rastvor. Uskoro je postalo jasno da su Maje koristile keramičke lonce jednake veličine. To je značilo da su pravili „slane kolače” jednake veličine i podjednake vrednosti.
Naime, so je u to vreme bila veoma cenjena, pre svega jer se pomoću nje čuvalo meso. Potreba za solju bila je univerzalna i zato bi imalo smisla da su ljudi koristili jedinice soli proizvedene po standardizovanim specifikacijama kao oblik novca.
Razna kraljevstva Maja, koja su zauzimala poluostrvo Jukatan i okolna područja, bila su međusobno povezana u labavoj konfederaciji, uz političko rivalstvo. Ipak, visokoorganizovane trgovinske mreže olakšavale su razmenu proizvoda i usluga na velike daljine. Vrste kuhinja koje je Makilopova otkrila sa saradnicima, mogle su svakoga dana da proizvedu dovoljno soli za potrebe nekoliko hiljada ljudi.
Iste tvrdnje iznete su i u vezi sa drugom robom koja se koristila kao standardna jedinica razmene u društvu Maja – kao što je, na primer, čokolada, prenosi rts.rs.
