Prethodne noći, dva zemljotresa magnitude 7,8 i 7,6 pogodila su njegovo selo Harem u provinciji Idlib u Siriji koju drže pobunjenici, sravnivši sa zemljom desetine zgrada, uključujući stambeni blok u kojem je živeo njegov rođak Mahmud sa suprugom i njihovo sedmoro dece.
Nekoliko sati kasnije, Rahal, lokalni šef policije, uleteo je u ruševine kuće u nadi da će pronaći Mahmuda i njegovu porodicu žive. Celo jutro nije čuo znake života, ali u 12.30 čuo je pet reči koje je izgovorila devojčica: „Vadite me odavde“.
Prethodne noći, dva zemljotresa magnitude 7,8 i 7,6 pogodila su njegovo selo Harem u provinciji Idlib u Siriji koju drže pobunjenici, sravnivši sa zemljom desetine zgrada, uključujući stambeni blok u kojem je živeo njegov rođak Mahmud sa suprugom i njihovo sedmoro dece.
Nekoliko sati kasnije, Rahal, lokalni šef policije, uleteo je u ruševine kuće u nadi da će pronaći Mahmuda i njegovu porodicu žive. Celo jutro nije čuo znake života, ali u 12.30 čuo je pet reči koje je izgovorila devojčica: „Vadite me odavde“.
„Moji ljudi su odmah stigli i pomogli mi da izvadim malog Abdulaha, koji je srećom imao samo nekoliko malih ogrebotina. Ali problem je bila Džinan. Bila je prikovana betonskom pločom i imala je gvozdenu šipku nabodenu kroz nogu.“
Spasilački napori u Idlibu, koji je ostao uglavnom zatvoren od spoljnog sveta dva dana nakon zemljotresa, usporeni su nedostatkom mašinerije i pomoći, a ljudi su bili primorani da izvlače svoje voljene golim rukama.
„Da bismo podigli betonski blok koji ga je ometao, koristili smo dizalicu, onu za podizanje automobila kada treba da promenite gumu. Uspelo je. Ali Džinan je još uvek imala taj gvozdeni štap zaboden u nogu. Morao se preseći.”
Spasioci su pokušali da preseku šipku debelim čeličnim sečivom dok je Džinan plakala od bola. Da stvar bude komplikovanija, naknadni potresi su ponovo pogodili selo. Ono malo što je ostalo od zgrada počelo je da se ruši.
„Molimo vas! Vadite nas odavde“, molila je Džinan spasioce. Nije bilo vremena za gubljenje.
„Nismo imali izbora. Rizikovali smo i da umremo i da izgubimo dete. Stoga smo odlučili da uradimo ono što nikada nismo želeli – izvadimo Džinan dok joj je noga još uvek bila delimično nabodena na štap“.
Oko 2 sata ujutru u utorak, nakon skoro 22 sata pod ruševinama, devojčica je spasena.
„Moji ljudi su odmah stigli i pomogli mi da izvadim malog Abdulaha, koji je srećom imao samo nekoliko malih ogrebotina. Ali problem je bila Džinan. Bila je prikovana betonskom pločom i imala je gvozdenu šipku nabodenu kroz nogu.“
Spasilački napori u Idlibu, koji je ostao uglavnom zatvoren od spoljnog sveta dva dana nakon zemljotresa, usporeni su nedostatkom mašinerije i pomoći, a ljudi su bili primorani da izvlače svoje voljene golim rukama.
„Da bismo podigli betonski blok koji ga je ometao, koristili smo dizalicu, onu za podizanje automobila kada treba da promenite gumu. Uspelo je. Ali Džinan je još uvek imala taj gvozdeni štap zaboden u nogu. Morao se preseći.”
Spasioci su pokušali da preseku šipku debelim čeličnim sečivom dok je Džinan plakala od bola. Da stvar bude komplikovanija, naknadni potresi su ponovo pogodili selo. Ono malo što je ostalo od zgrada počelo je da se ruši.
„Molimo vas! Vadite nas odavde“, molila je Džinan spasioce. Nije bilo vremena za gubljenje.
„Nismo imali izbora. Rizikovali smo i da umremo i da izgubimo dete. Stoga smo odlučili da uradimo ono što nikada nismo želeli – izvadimo Džinan dok joj je noga još uvek bila delimično nabodena na štap“.
Oko 2 sata ujutru u utorak, nakon skoro 22 sata pod ruševinama, devojčica je spasena. prenosi novi
