Dejan je iste sekunde briznuo u plač i počeo da se grli sa svojima, a majku Biljanu nije ispuštao.
– Što plačeš, p*čko pobjednička? – pitao je David.
– Hajde, još malo, mi smo naši – govorili su mu David i Goran.
– Žao mi je zbog svega – odgovorio je Dejan.
– Bilo, prošlo, idemo. Svi smo zajedno – nastavio je David.
– Dejo… Dobro je, dobro je – tješila ga je Biljana, a Dejan je pao na koljena.
– Šta je, idemo kući? Da li si lud? – šokirao se David, a Dejan je jecao na sav glas.
– Žao mi je. Ne mogu da vjerujem da sam kreten – govorio je Dejan na kolenima.
– Dobro je, sve je okej. Lijep si ko lutka – rekao je Dejan.
– Žao mi je, sve mi prolazi kroz glavu i kuća… Svi su uz tebe, šta si ti proživio… – nastavio je David.
– Jedva čekam da uđem u kuću. Ne mogu da dočekam kraj – nastavio je da rida Dragojević.
Dok je Dejan doživljavao emotivni lom pred porodicom, Dalila je sve posmatrala i prevrtala očima.
