Povišena telesna temperatura, koju često u razgovoru zovemo samo temperatura, sama po sebi nije bolest, već znak bolesti (simptom). Može se javiti kod raznih bolesti i stanja, a gotovo sve zarazne bolesti manifestuju se groznicom.
Obično prolazi bez komplikacija, ali uvek je neophodno nadgledati pacijenta, a ako postoji i najmanja sumnja da je reč o stanju ili bolesti koja može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, potrebno je odmah posetiti lekara, piše “Zdravlje i prevencija”.
Raspon fizioloških, odnosno normalnih vrednosti bio je od 36 ° C do 37 ° C izmereno aksilarno (ispod pazuha) i od 36,5 ° C do 37,5 ° C izmereno rektalno (u rektumu). Ove vrednosti mogu da variraju od osobe do osobe i menjaju se tokom dana usled dejstva različitih faktora kao što su fizička aktivnost, san, menstrualni ciklus, trudnoća, uzbuđenje, hrana i piće, ali postoje male varijacije i prolazna groznica.
Minimalna telesna temperatura je 35 ° C, a ako telesna temperatura padne ispod ove vrednosti, to znači da telo ulazi u hipotermiju i zahteva hitnu negu pacijenta.
Smatra se da je povišena telesna temperatura viša od 37 ° C.
Temperatura viša od 40,9 ° C naziva se hiperpireksija i obično prati ozbiljnije bolesti.
Bolesti sa visokom temperaturom – kako izbeći rizike?
Visoka temperatura ili groznica se gotovo uvek javlja kod zaraznih bolesti. Groznicu redovno prati osećaj bolesti, „udaranja“ i slabosti, ponekad jeza i drhtavica. Posle ovog početnog opšteg znaka, obično slede i drugi znaci i promene, i tada se bolest može lakše prepoznati: ili se razvija osip i mnogima su poznate vodene kozice, ili respiratorni problemi i upala pluća, ili znaci oštećenja centralnog nervnog sistema (meningitis ili meningoencefalitis) i drugi.
Stoga, iako je kod većine ovih gotovo svakodnevnih ljudskih bolesti, odnosno bolesti sa povišenom temperaturom, ishod povoljan, često bez lečenja, na primer, ako se radi o virusu, još uvek postoje mnoge moguće zamke i samim tim poteškoće i odgovornosti lekara, kao i za same pacijente ili članove njihove porodice, i za osoblje ustanova za kolektivni smeštaj – vrtiće, domove itd. Jer, u jednom trenutku neko može primetiti samo temperaturu kao izolovani simptom, a neko vreme se mogu pojaviti i drugi ., možda vrlo ozbiljni znaci i poremećaji svojstveni određenim infekcijama koje zahtevaju brzu akciju.
Sama teška vrućica, posebno ako je iznad 39 ° C, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, naročito kod male dece, i zato je vredna pažnje i zahteva savesnu primenu postupaka za njeno smanjenje, pa je važno pažljivo nadgledati pacijenta: disanje, koža, stanje svesti i ako primetite bilo šta neobično, odmah se obratite lekaru.
Kijanje, curenje nosa, a zatim začepljen nos, grebanje ili upala grla i groznica. Simptomi su tipični i za prehladu i za grip, ali postoje značajne razlike u intenzitetu i pojavi simptoma koji nam pomažu da razlikujemo dve bolesti.
Koje simptome ne biste trebali zanemariti?
Kada nadgledate razvoj ili napredovanje bolesti groznicom i uočavate ozbiljne znake koji ukazuju na težak razvoj bolesti kod vas ili vaše porodice, posebno treba da primetite:
promene na koži: osip, posebno krvavi osip ili pegave modrice koje su jedan od znakova sepse (meningokokni, pneumokokni itd.)
neobična pospanost, osetljivost na svetlost
jaka progresivna glavobolja sa mučninom i povraćanjem, inhibicija pokreta vrata
otežano i ubrzano disanje, teška dijareja, poremećaji vida, nemogućnost hodanja itd.
potreban je poseban oprez i pažnja kod dece i novorođenčadi zbog vrlo brzog razvoja bolesti
Ako ne možete sami da smanjite temperaturu u roku od tri dana, simptomi bolesti se pogoršavaju ili imate poteškoće sa disanjem, gutanjem itd. – odmah se obratite lekaru
Kako se otarasiti groznice?
Mere za snižavanje temperature su fizikalne i sa lekovima i primenjujemo ih po pravilu kada temperatura pređe 38,5 – 39 ° C. Ako se pacijent oseća loše, može se pristupiti nekim od načina za snižavanje telesne temperature na 38 ° C.
Skinite višak odeće i nosite laganu udobnu odeću i koristite laganu ćebad.
Pijte dovoljno tečnosti, ali ne prekomerno kako biste izbegli dehidraciju (čaj, sok, supa, voda).
Ohladite telo natapanjem, zalivanjem ili tuširanjem mlakom vodom.
Ne koristite alkohol za hlađenje pacijenata! Trljanje ili alkoholni oblozi imaju slabiji efekat od vode i mogu biti štetni!
Antipiretički lekovi ublažavaju simptome groznice i bolova u mišićima, kostima i zglobovima.
Deci treba davati samo preparate koji su posebno prilagođeni njihovom uzrastu – acetilsalicilna kiselina se ne sme davati deci mlađoj od 12 godina, jer može izazvati ozbiljne bolesti jetre i mozga!
Proveravajte temperaturu pacijenta svakih 15 do 30 minuta i pažljivo pratite njegovo stanje. Ako ne uspete sami da smanjite temperaturu u roku od tri dana, simptomi bolesti se pogoršavaju ili imate poteškoće sa disanjem, gutanjem itd. – odmah se obratite lekaru,piše Srbijadanas
