“Opravdana panika građana zbog inflacije ostaje iza nas” rekao je.
Nešto ranije, Savezni zavod za statistiku je saopštio podatke o inflaciji koji, prvi put posle više od devet godina uključuju pojeftinjenje hrane.
Međugodišnja stopa inflacije je, u skladu sa prethodnim procjenama, splasla na 2,2 odsto, najniže od maja 2021. Inflacija je poslednji put bila slabija sa ravno dva odsto u aprilu iste godine.
Inflacija je u februaru još bila na 2,5 odsto, a mjesec ranije na 2,9.
“Kretanje cijene energenata i hrane inflaciju koči drugi mjesec zaredom. Hrana je prvi put od februara 2015. bila jeftinija nego godinu dana ranije” rekla je predsednica zavoda Rut Brand.
Hrana je, naime, od marta 2023. pojeftinila za 0,7 odsto.
Energenti su za 12 mjeseci pojeftinili za 2,7 odsto uprkos isteku subvencija građanima i privredi i poskupljenju takse na ugljen-dioksid. Gas je, na primjer, pojeftinio za 9,7, a struja za 8,1 odsto. Znatno je, pak, poskupjelo grejanje, za 20,6 odsto.
Poskupjele su i usluge, za 3,7 odsto.
Ekonomisti očekuju dalje popuštanje inflacije. Prema njihovoj procjeni, prosjek će sa prošlogodišnjih 5,9 spasti na 2,3 odsto u 2023.
Stopa inflacija ukazuje koliki je opšti rast cijena hiljada proizvoda i usluga u maloprodaji. Snažna inflacija po pravilu premašuje rast prihoda i erodira kupovnu moć građana – drugim riječima, za isti novčani iznos mogu da plate manje robe ili usluga.
Pod naletom inflacije iz prethodnih nekoliko godina, mnogi građani su morali paljivo da planiraju troškove. Zato je popustila i privatna potrošnja, važan stub domaće privrede.
U mjesečnom poređenju, martovska inflacija je bila na 0,4 odsto, piše capital.
