Jedana od vesti koje su u 2020. godini podigle prašinu je i ljekar Džejms Hemblin koji je za Gardijan objasnio kako je došlo da toga da se pet godina ne okupa. I danas, kaže, stoji iza svojih stavova, a Gardijan je ponovo uzburkao internet prenošenjem ove vesti.
– Kada kažem ljudima da pet godina nisam koristio sapun niti se tuširao, obično se zgroze. Naravno, sve to se dešavalo usred pandemije pa su kritike sa kojima sam se suočavao bile još gore. Naravno da sam i prije pandemije, u toku nje, kao i sada, redovno prao ruke. Na kraju krajeva, ja sam ljekar na Jejlovoj školi javnog zdravlja, van pameti bi bilo da ne perem ruke – kaže ovaj 37-godišnjak.
Međutim, njegov pristup tuširanju i kupanju je, kaže, minimalistički.
– To se sve dešavalo postepeno. Nakon što sam se preselio iz Kalifornije u Bruklin, gde sam pokušavao da otpočnem karijeru spisatelja, neophodno mi je bilo da uštedim vrjieme, novac i prostor. U isto vrijeme, uronio sam u nauku o mikrobiomima i zainteresovao se i za to – kaže on.
Mikrobi su ključni u održavanju ljudskog zdravlja. Ima ih mnogo, a mnogi od njih štite nas i od autoimunih bolesti. Zbog toga je sve više ljekara koji dižu glas i upozoravaju da se čovječanstvo danas preterano često i detaljno kupa agresivnim sredstvima.
– Stigmatizacija telesnih mirisa je počela kao marketinška strategija jednog proizvođača sapuna iz dvadesetih godina prošlog veka. I zaista, njima se u tom periodu učetvorostručio prihod, a cijelo vek kasnije mi i dalje strepimo da li će neko onjušiti da smo ljudi. Nikad u životu ljudi nisu bili čistiji i mirišljaviji – kaže ovaj ljekar.
– A uz nas sve mirišljavije, sve je više slučajeva akni, ekcema, psorijaze i sličnih autoimunih bolesti. A najgore od svega je to što se fokusiramo samo na otklanjanje mirisa – sva istraživanja pokazuju da, iako se peremo više nego ikad, ruke i dalje ne peremo kako treba, a to je najbitnije – poručuje Hemblin.
On je, kaže, tako probao da eksperimentiše sa smanjivanjem sapuna i deterdženata koje koristi, prenosi “Zena Blic“.
Kako sam ih koristio sve manje i manje, manje su mi i trebali. Koža mi je postala manje masna, ekcem je počeo da se povlači. Istina je, ne mirišem na lavandu, ali takođe sam se rešio i onog smrada luka koji sam imao na početku ispod pazuha, kada sam tek prestao da koristim dezodorans. Sada mirišem kao ljudsko biće. Današnji ljudi smatraju da svako ko ne miriše na parfem nije čist. To prosto nije istina – kaže on.
– Počeo sam da primećujem i da tjelesni mirisi imaju veze sa mnogo toga. Recimo, kada sam pod stresom, znoj mi miriše neprijatnije. Mirisom komuniciramo i sa ljudima. Iako toga nismo svesni, prirodni mirisi su ono što nas privlači ili odbija od pojedinih ljudi – kaže Hemblin, a navodi i primer svoje koleginice koja se dugo borila sa aknama i isprobala je, kaže, svaki mogući tretman.
– Znate li šta joj je jedino pomoglo? Kada je izbacila sve iz upotrebe – probala je i antibiotike i kontraceptivne pilule, i još mnogo opasnih tretmana koji imaj ozbiljne moguće posledice. Tek kada je prestala da uzima bilo šta, nakon par meseci kada joj je koža bila previše masna, stvar se potpuno smirila – kaže Džejms, dodajući i da smatra da je potpuno pogrešan pristup prepisivanje antibiotika ljudima sa aknama.
– Previše koristimo antibiotike, za svaki mogući problem. Veći će nam problem biti kada antibiotici prestanu da deluju nego to što se malo osećamo – apeluje on.
