“Zašto naši roditelji postaju nepodnošljivi u starosti? Tačno znaju kako da nas povrede i koliko se god mi trudili, dolazimo do pucanja i naši odnosi se znatno urušavaju?”
Čovek je razmislio i rekao mi:
“Znate, dva puta u životu, osoba postane nepodnošljiva za najmilije. Očigledno u cilju lakšeg razdvajanja i odlaska.
Prvi put je to u adolescenciji. Dete je u tim godinama u stanju da roditelje dovede do ludila. Sve suptilne veze se polako tanje i pucaju, a želja da se dete osamostali postaje obostrana.
Ista stvar se dešava u starosti. Tako nas priroda priprema za razdvajanje, opraštanje… Što su nam roditelji zahtevniji, nepodnošljiviji “pod stare dane”, to lakše podnosimo momenat kad umru.
Još je gore za one koji ostaju u dobrim odnosima sa svojim roditeljima pod stare dane. Ponekad ta nežnost koju osećaju razbije njihov život na sitne komadiće onaj momenat kada im mama ili tata umru.”
