Stoga se mogu očekivati buduće pandemije prouzrokovane smrtonosnim patogenima
Trenutna pandemija korona virusa možda je samo prva u nizu zaraznih bolesti koje će buknuti usled narušavanja prirodnog staništa divljih vrsta i biodiverziteta širom planete. Pre samo par decenija, rasprostranjeno je bilo mišljenje da su prašume i netaknuta priroda, koja obiluje egzotičnim životinjskim vrstama, stecišta virusa i patogena zaslužnih za zarazne bolesti poput ebole, HIV-a i denge groznice.
Ipak, mnogi naučnici danas smatraju da su za pojavu zaraznih bolesti, kao što je Covid-19, krivi čovek i uništavanje životne sredine. Jedna od novih naučnih disciplina se bavi ovom pojavom i zove se planetarno zdravlje. Cilj je da se istraži odnos između dobrobiti ljudske vrste, drugih živih bića i čitavih ekostitema.
Prava opasnost su seča šuma i ubijanje i trgovina divljim životinjskim vrstama, čime se remete ekosistemi, pa samim tim i oslobađaju virusi koji novog domaćina pronalaze u čoveku. Naučnici veruju da su u porastu bolesti potekle od životinja. Primeri su ebola, SARS, ptičji grip i Covid-19. Patogeni se prenose sa životinje na čoveka i brzo šire, a pretpostavlja se da su čak tri četvrtine svih novih zaraznih bolesti kod ljudi potekle od neke životinje.
Dok su se kuga i besnilo pojavili pre mnogo vekova, druge su počele da haraju tokom proteklih decenija. Covid-19 se, na primer, pojavio tek pre nekoliko meseci. U 20. i 21. veku bili smo svedoci zaraza poput Lasa groznice, Nipa virusa, Marburg virusa, SARS-a, Zika virusa i virusa Zapadnog Nila. Sve su to zaraze prenete sa životinja na ljude i prete u velikoj meri zdravlju, bezbednosti i privredi na globalnom nivou.
Zonoza, bolesti koje čoveku prenose životinje, rezultat je ljudskog ponašanja i uništavanja životne sredine sečom šuma, rudarstvom, izgradnjom saobraćajnica, ubrzanom urbanizacijom i porastom populacije. Ljudi sve češće dolaze u dodir sa vrstama sa kojima nikada ranije nisu delili životni prostor. Zonoza je, stoga, skrivena cena ekonomskog napretka.
– Stvorili smo gusto naseljene sredine koje delimo sa slepim miševima, glodarima, pticama i drugim životinjama. Zbog toga dolazi do učestale interakcije među vrstama, pa samim tim i prilike za prenos zaraze – ističe Erik Fevr sa Univerziteta u Liverpulu za The Guardian.
Patogeni ne poštuju granice, kako to objašnjava ekolog Tomas Gilespi, profesor na Univerzitetu Emori u SAD. On tvrdi da većinu patogena još nismo ni otkrili, a da su dosadašnje zarazne bolesti samo početak. Uništavanjem životne sredine, uništava se i prirodna barijera između nas i bolesti koje su prisutne u divljini. Stoga se mogu očekivati buduće pandemije prouzrokovane smrtonosnim patogenima.
Kada životinje gube svoje prirodno stanište, one se zbiju u životnom prostoru koji je preostao, što neretko dovodi do većeg kontakta sa ljudima. Primer je širenje lajmske bolesti u SAD, gde su šume ustupile mesto predgrađima, čiji su meštani daleko više izloženi krpeljima koji ovu bolesti prenose.
Pretnju ne predstavlja priroda, već ljudsko ponašanje
– Naučnici i javnost često su u zabludi kada kažu da su ekosistemi pretnja sami po sebi. To je netačno. U prirodi svakako čuči opasnost, ali štetu čine ljudi kada je narušavaju – poručuje Ričard Ostfeld, sa Keri instituta za proučavanje ekosistema iz Milbruka, u američkoj saveznoj državi Njujork. Razaranjem ekosistema dolazi do porasta u broju pojedinih vrsta koje su ujedno i savršeni domaćini za nove, ali i postojeće bolesti.
Izvorište zaraznih bolesti je i tržište mesom divljih životinja. Covid-19 je upravo nastao kao posledica ove delatnosti, na pijaci žive robe u kineskom gradu Vuhanu. Na toj pijaci kupac je mogao da pazari štence vuka, repate vodozemce, krokodile, škorpije, pacove, veverice, lisice, cibetke i kornjače. U zapadnoj i centralnoj Africi se, pak, na pijacama mogu pronaći na desetine vrsta ptica, majmuna, slepih miševa, insekata i glodara. Higijenskih uslova na ovim mestima skoro da i nema, pa su to prave tempirane bombe u epidemiološkom smislu.
Pijacu u Vuhanu su vlasti sada zatvorile, dok je Peking zabranio trgovinu divljim vrstama, izuzev ribe i morskih plodova. Ipak, pojedini naučnici smatraju da ove mere nisu pravo rešenje, ističući da su ova tržišta ključan izvor namirnica stotinama miliona siromašnih ljudi, te da je nemoguće otarasiti ih se. Iako su divlje, a ne domaće životinje najčešće prenosioci zaraznih bolesti, ne bi trebalo da upiremo prstom u pijace žive robe, već u samu trgovinu divljim životinjama. Pritom, naučnici upozoravaju da bi potpuna zabrana ovakvih pijaca u Africi i Aziji podstakla nezakonitu trgovinu, iliti, crno tržište, koje se tek ne može regulisati.
– Izbijanje epidemije uvek počinje sa jednom ili dve osobe. Rešenje problema leži u obrazovanju i podizanju svesti. Dakle, moramo da osvestimo ljude, da shvate da se situacija promenila – poručuje Brajan Berd, virusolog sa Univerziteta u Kaliforniji. On dodaje da ne možemo da predvidimo kada će izbiti sledeća pandemija, ali da je neophodno da se osmisli plan tako da budemo spremni na najgori mogući ishod. Jedino što je sigurno, ističe on, jeste da če se pandemije neminovno dešavati, prenosi telegraf.
