Mnogi ljudi misle: inteligentan čovek to je onaj koji je mnogo čitao, koji je dobio dobro obrazovanje (po mogućnosti humanitarno), mnogo putovao, poznaje nekoliko jezika i koji barata širokim vokabularom. Međutim, može se imati sve to i biti neinteligentan.
A velika je mogućnost da, iako ništa od ovoga nema, čovek ipak bude prirodno inteligentan. Obrazovanost se ne sme mešati sa inteligencijom. Obrazovanost živi starim sadržajem, a inteligencija – stvaranjem novog, osveštavanjem starog znanja kao novog.Inteligencija, to nije samo znanje, već i sposobnost da se razumeju drugi. Ona se ispoljava u hiljadama i hiljadama malih stvari: u sposobnosti da se sa uvažavanjem negoduje, da se ponaša skromno za stolom, u umeću da se neprimetno (stvarno neprimetno) pomogne drugom.
Da se čuva priroda, ne baca smeće oko sebe – ne prlja opušcima ili psovkama, glupim idejama (to je takođe smeće, i to još kakvo)! Upoznao sam, na ruskom Severu, seljake, koji su bili zaista inteligentni ljudi. Oni su održavali iznenađujuću čistoću u svojim domovima.Znali su da cene dobre pesme, umeli su da ispričaju zanimljivu priču koja se desila njima ili drugima, vodili su uredan život, sa razumevanjem se odnosili prema tuđoj tuzi i tuđoj radosti. Inteligencija, to je sposobnost za razumevanje, za opažanje, to je tolerantan stav prema svetu i ljudima,prenosi Pult
