Svaštara

Moj sin ima 13 godina i nikad neću prestati da ga vodim sa sobom u toalet: Sve žene se u kafiću zgroze!

Često ćete me vidjeti u gradu sa mojim sinom, tinejdžerom. Izgledamo kao prosječni majka i sin, sve dok ne krenemo u toalet, kada se svi prisutni zgroze sa nama.

Majka sa sinom - Blic.rs

Advertisements

Kada smo sin i ja zajedno u gradu, često će se desiti da mu se piški. Često će se desiti i da se meni piški.

E, sad, u čemu je tu problem? Dok je bio manji, niko, naravno, ne bi ni trepnuo na činjenicu da ga vodim u ženski toalet. Nismo bili usamljeni u tome, sve mame vode svoju djecu sa sobom u ženski toalet.

Međutim, problem je nastao kad je moj sin porastao. Prilično je bezobrazno s njegove strane što je sve stariji, sve viši i sve više izgleda kao odrastao čovjek. Mislim, i ja bih voljela da zauvijek ostane klinja koji trčkara za mnom u svom kombinezonu, ali sada je on tinejdžer sa aknama, bubuljicama, dlakavim nogama i glasom koji mutira. I koga ćete uvijek naći sa mnom u javnim ženskim toaletima – piše na svom blogu “Autizam i pomfrit kao prilog” Eileen Shaklee, majka jednog autističnog tinejdžera, a njenu ispovijest prenose svi portali.

Zašto, pitate se? – piše dalje Eileen.

Jer nema šanse da ga pustim da u toalet uđe sam, jer neće biti siguran. Ne samo to, počela sam da biram putanju po gradu na osnovu mjesta koja imaju ženske toalete sa pristojnim kabinama. Samog ga u muške toalete nikad neću poslati, piše “Blic“.

Tu je još jedan problem – kada on ide u toalet, želim da idem i ja. I sigurno nećemo završiti u isto vrijeme jer je u ženskim toaletima uvijek veći red. Šta ako on završi prije mene i onda stoji sam?

Reakcija žena u toaletu kada uđem sa sinom tinejdžerom uvijek je izbezumljena. U najboljem slučaju, prevrnuće očima na mene. U najgorem, suočiću se sa psovkama na naš račun.

A vidite, stvar je u tome da moj sin boluje od autizma. Ima posebne potrebe i praktično ne može da komunicira. Zato ga nikad neću pustiti samog u muški toalet, i uvijek će ići sa mnom u ženski.

Zato, sada, kada vidim da žene u toaletu bezobrazno pilje u nas, pokazuju prstom, cokću ili nas psuju, samo im mirno uzvratim: “Slikaj nas ako hoćeš”. Mislim, šta vi ljudi očekujete? Da ja i moj sin nikada ne izađemo iz kuće? Ili da ugrozim njegovu bezbjedenost da vi ne biste prevrtale očima? Da nikad ne piškimo? Žao mi je – kao što rekoh, mi ćemo ulaziti u ženski toalet. A vi se ili pomirite sa tim ili nas slikajte.

(Hayat/Foto:Facebook)


Advertisements

loading...

Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...

Advertisements

loading...

Advertisements

Na vrh