Svaštara

Ispovijest majke koja kida dušu: “Ukrala je mojoj kćerki užinu, a onda sam naučila važnu životnu lekciju!”

Priča o devojčici koja je morala da krade hranu od prijatelja iz razreda jer je bila gladna će vas rastužiti…

Nastava u školi - Ilustracija/Mojahercegovina.com

Advertisements

Svakodnevno nažalost čujemo po neku sudbinu koja nas rastuži bilo na televiziji, bilo u novinama ili od prijatelja i poznanika. Jedna od takvih je priča o djevojčici koju su roditelji zapostavili toliko da je gladovala, piše “Zadovoljna“.

Osječanka sa prebivalištem u Kaliforniji Kristina Kuzmić napisala je na Fejsbuku status koji je skupio više od 16.000 lajkova, a koji je opisao pomenutu situaciju.

Kada je moja kćerka išla u drugi razred, jedan dan vratila se kući jako gladna jer joj je nestao sendvič iz kutije za ručak. Znala sam da joj ga spakujem i sjećam se da sam bila jako ljuta na pomisao da je neko dijete mom djetetu ukralo užinu. Kakvo derište to može napraviti drugom djetetu!

Misterija oko sendviča riješena je nekoliko sedmica kasnije s porukom i čekovnom karticom od šest dolara.

U poruci djevojčica je napisala:

“Draga Matea, žao mi je što sam ti ukrala sendvič. Jako mi je žao zbog toga. Direktor škole me je kaznio na sedam dana. Žao mi je što sam ti to napravila. Nadam se da ćeš mi oprostiti i nadam se da možemo i dalje biti prijateljice“.

Moja kćerka i ja naučile smo važnu lekciju: Ne pretpostavljajte ništa o drugim ljudima ako ne znate njihovu cijelu priču.

Ubrzo nakon što smo dobile ovu poruku, saznale smo kakav pretužan život ima ta djevojčica. Prisustvovala je užasnom porodičnom nasilju, uključujući i situaciju kada su se njen otac o majka međusobno jurili po kući s noževima, ispred nje. Briga za njihovu kćerku i njene osnovne potrebe nikada im nije bio prioritet. Djevojčica je bila toliko gladna da je primorana da uzima hranu drugoj djeci. Ona nije bila derište. Ona je bila očajna.

Na kraju je bila oduzeta roditeljima i otišla je kod jednog dragog para koji su je usvojili. Nisam je vidjela više od pet godina, ali još uvijek mislim na nju. Pitam se, da li je dobro. Pitam se osjeća li se voljeno. Pitam se je li nekome prioritet. Pitam se ima li opet u nekoga povjerenja. Pitam se ima li konačno miran dom i roditelje koji je obožavaju, i samo svoj sendvič, baš svaki dan.


Advertisements

loading...

Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...

Advertisements

loading...

Advertisements

Na vrh