Svaštara

SVE može na tržište: Prodala sam jajne ćelije zbog duga. I ne kajem se

Da li je u pitanju nepromišljenost, nužda ili nešto treće, priče o prodaji jajnih ćelija sve su češća pojava. Priča Sare Džejn Aleksander iz Njujorka, posljednja je u nizu priča koja je „zapalila“ društvene mreže i ponovo pokrenula razna pitanja i rasprave na ovu temu, da li je stvarno sve na prodaju?!

Tužna žena - Ilustracija/Banjaluka.com

Kada sam odlučila da prodam jajnu ćeliju, to nije bio hir. Imala sam razlog – hitno mi je bio potreban novac.

Pored toga što sam radila kao menadžer u jednoj firmi, bavila sam se i pisanjem i odlučila da izdam knjigu. Život podstanara, izdavanje knjige i to sve da pokrijm sa svojim mesečnim primanjem, prosto nije bilo izvodljivo.

Jedno popodne krstareći internetom u potrazi za rešenjem, naišla sam na sajt jedne klinike na Menhetnu koja je nudila otkup jajnih ćelija. U trenutku, ne razmišljajuci, to mi se učinilo kao idealno rešenje za brzu zaradu. Popunila sam onlajn upitnik i upustila u ovu priču, piše Žena.

Nedelju dana kasnije dobila sam mejl od klinike koji je sadržao 60 strana sa raznim pitanjima. Pitanja su su bila vezana za istoriju porodičnih bolesti, lične stavove i išla su sve do toga, kako ću reagovati ako jednog dana kao donor janih ćelija upoznam dete koje se iz nje rodilo. U upitniku sam naglasila da ne želim da znam kome su moje jajne ćelije donirane. Nakon što sam odgovorila na sva pitanja, usledio je odlazak na kliniku i dodatna testiranja.

Da bi se podstakla proizvodnja i kvalitet jajnih ćelija, lekari sa klinike tražili su od mene da pijem hormone koji su dovodili do čestih promena raspoloženja.

Dva meseca od početka procesa doniranja, lekari su mi dali novu hormonsku terapiju koja je uticala na proces ovulacije i podsticala brži razvoj jajnih ćelija. Ta nova terapija podrazumevala je da sama sebi dajem injekcije u stomak.

Suočivši se sa iglama, špricevima i bočicama javio se i strah da li ću moći to da uradim. Ipak, skupila sam snage, a terapija je pokazala željene rezulatate.

Sad druge strane, koliko god da sam napredovala u postupku doniranja, toliko je moj ljubavni život je trpeo. Moje promene raspoloženja uticale su na moj odnos sa dečkom, kao i celokupna situacija, pa je nakon dve godine ljubavi, usledio raskid.

Trinaestog dana hormonske terapije tokom koje sam sama sebi davala injekcije, pozvali su me da dodjem na klinku. Došlo je vreme da doniram jajne ćelije.

Nakon intervencije, lekari su me poslali kući uz napomenu da mogu da očekujem jedino blagu vrtoglavicu. Niko nije pominjao mučninu i jake stomačne grčeve, nadimanje, poremećaj u mesečnom ciklusu, problemi sa probavom…sa svim tim sam se susrela i borila u narednom periodu. Sebe sam tešila i ohrabrivala rečima „šta je bilo bilo je, gotovo je, idemo dalje“.

Kada su me pitali da li bi ovaj proces preporučila i drugim ženama, moj odgovor se menjao vremenom. U početku sam bila u fazonu da bi svakome preporučila, ali kad se put završio i kad je na red došla borba sa posledicama, moja poruka ženama bi bila da tu odluku moraju da donesu same u zavisnosti od toga koliko je ko spremna da se bori i upušta u rizike.

Da li je ček na 8.000,00 $ zaista vredan svega?!


Loading..
loading...

Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
loading...
Na vrh