Svaštara

Moj život sa sedam majki, jednim ocem i 47 braće i sestara

Ako pratite emisiju “Sister Wives” na TLC-ju sigurno ste mislili da je nemoguće da pet žena svojevoljno pristane da živi u poligamnoj zajednici i djeli jednog muškarca. E pa, ovo će vas ubjediti u suprotno. Slijedi priča o djevojci koja je živela sa jednim ocem, sedam majki i 47 braće i sestara!

Poligamna zajednica - Žena.blic.rs

NAŠI BOŽIĆI

Božić sa mojom poligamnom porodicom bio je haotičan, a nekad smo čak bežali i od policije. Ipak, svaki mi je ostao u lepom sećanju. Noći pred Božić ostavile su neizbrisive uspomene u mom sećanju. Mi deca, jeli smo kokice dok su dve mame prostirale veš na žici koja se prostirala od zapadnog zida kuće, preko ulaznih vrata, kroz predsoblje, dnevni boravak, trpezariju, sve do istočnog zida. Zatim, svako od nas dobio je po čistu čarapu da okači na žicu, a ujutru će one biti pune slatkiša i poklona. Naravno, ako smo to zaslužili, piše Žena.

Ranije te noći, majke su pevale himne, a naš visok i vitak otac, talasate plave kose, gledao je svakog od nas svojim plavim očima i govorio koliko nas voli. Takođe, govorio je o svojoj posvećenosti principu poligamnog braka kome svako od 47-oro njegove dece, duguje svoj život. Pričao je o svom ocu i dedi, čije stope kao prvih modernih mormona, i on prati.

Tokom njegovog govora, svih naših sedam majki stajale su mirno i dostojanstveno i opominjale nas da mirno slušamo. Sve one, ljuljale su bebe i uspavljivale decu, a čak i legalna žena mog oca, ona koja je smela javno da izlazi s njim, držeći ga pod ruku, konačno je ostala u drugom stanju, posle 12 godina čekanja i molitve. Ostalih šest majki udale su se za njega u duhovnoj ceremoniji, a da bi se zaštitile od vlasti, svaku trudnoću su vešto skrivale.

Znali smo tako da se okupimo oko vatre gde smo se podsećali prethodnih Božića, onih provedenih u Meksiku i onih provedenih bez oca 1945. , skoro deceniju ranije, kada je služio kaznu u zatvoru u Juti zbog poligamije. Okupljeni oko plamena vatre, izražavali smo ljubav jedni prema drugima, slavili večnu porodicu i verovali da ćemo biti zajedno i nakon smrti.

U našem odsustvu, majke su vredno radile, pazile jedna drugoj bebe i pravile božićnu večeru i poslastice.

Nedeljama pre, ostajale su do kasno u noć praveći nam lutke i plišane igračke. Imali smo malo novca, ali naš otac koji je pored toga što je bio lekar opšte prakse, takođe porađao žene, dobijao je raznovrsnu odeću u zamenu za porođaj.

Subota pre Božića bila je rezervisana za kupovinu cipela, a otac bi nas u turama vozio do radnje koju je držao još jedan poligamista. Poslednja tura bila je rezervisana za njegove žene, dok smo mi ostajali da pazimo na bebe i malu dečicu.

Otac je bio doktor opšte prakse, a pored toga i porađao žene

Činili smo sve što je bilo u našoj moći da ubedimo komšije i učitelje u školi da smo dobri građani uprkos našem neobičnom načinu života. Često su nas ismevali i nazivali pogrdnim imenima ali ipak, postojao je mali broj ljudi koji nas je podržavao i podsticao da idemo dalje i upoznamo svet van Solt Lejk Sitija.

Život unutar naših zidova bio je vođen tajnama sedam žena koje su delile jednog muža. Te tajne štitile su nas od policije i socijalnih radnika, a u isto vreme sprečavale ljubomoru i čuvale nas od upoređivanja jednih sa drugima. Delili smo sve i svaki praznik prošao je u harmoiji. Živeći okružena tajnama žudela sam za mestom gde je sve na otvorenom.

98864_otac-poligamija_630x0

RACIJE

Ipak, nije svaki Božić bio tako raskošan. Dva puta smo leteli u Meksiko pod pretnjom racija koje su sprovodile vlasti da bi pronašle poligamne porodice.

Jedne noći, pre nego što sam se ja rodila, da bi izbegle raciju, majke su zajedno sa decom, nabijeni u kombi, bežale u Meksiko. Ovaj trodnevni put odveo ih je u rodno mesto mog oca gde su njegovi roditelji emigrirali da bi stupili u poligamni brak.

Tokom prvog izgnanstva u Meksiko 1947, moja porodica živela je u šatorima okružena tarantulama i sa nedovoljno hrane. Ipak, za Božić, dovijali su se na razne načine da dostojno proslave ovaj praznik, a jednom ih je posetila i legalna žena mog oca koja je jedina smela da živi i dalje u Solt Lejk Sitiju.

98863_porodica-poligamija_630x0
Velika i sretna porodica

Iz Meksika smo se vratili 1955., ali racije se nisu smanjile i bili smo primorani da živimo u odvojenim kućama. Moj otac je vozio od Jute do Vajominga, Ajdaha, Oregona do Nevade i Novog Meksika ne bi li svaka dva meseca posećivao svoje porodice. Tokom ovih poseta koristio je vreme da se druži i brine o deci, a obavljao je i svoje bračne dužnosti što su svedočili veliki stomaci majki nakon njegovog odlaska.

RASPAD PORODICE

Do 1958, moj otac živeo je u tajnosti već tri godine i nije mogao više da radi pa su i majke morale da nađu posao. Tako su počela poređenja među decom, za svaki Božić pitali smo se ko je dobio bolji poklon i ko je od nas proveo više vremena sa ocem. Vreme deljenja i harmonije postalo je prošlost, a nikada više nismo živeli svi zajedno u našoj kući u Juti.

Monogamija: Žena i suprug sa njihovom decom

Na kraju svega, odlučila sam da ne pratim stope svojih roditelja. Borba sa depresijom moje majke ohrabrila me je da nađem drugačiji put.

Nisam volela to što ću razočarati svog oca, ali poligamija nije bila za mene i nisam želela da podvrgnem svoju decu teroru koji sam ja osećala. Sa 18 sam se udala i sada imam tri devojčice i dečaka koji odrastaju u Juti.

Ostala sam u kontaktu sa svojom porodicom i shvatila da je, uprkos konfuziji i bolu u kojem sam odrastala, moje detinjstvo bilo srećnije od mnogih.

I dalje sam zahvalna što sam bila deo ove ogromne, neobične porodice prepune ljubavi, pogotovo za vreme Božića.


Loading..
loading...

Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
loading...
Na vrh