U sva tri oblika saradnje, prepoznaje se velika aktivnost, navode autori ove obimne studije i ističu uspon u saradnji CEE i Kine, uobličene u format “17+1”.
“Ta saradnja više nije prazna priča, zato je izveštaj i nazvan “Empty shell no more” (“Nije više prazna priča”)”, kaže za “RSE” jedan od autora Stefan Vladisavljev, programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost (BFPI).
U izradi publikacije učestvovalo je desetoro eksperata koji u svom fokusu imaju saradnju Kine sa državama Centralne i Istočne Evrope – iz Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Srbije, Slovenije, Slovačke i Rumunije – a svi oni sarađuju putem kolaborativne platforme China Observers in Central and Eastern Europe (CHOICE).
Autori ove obimne studije koja predstavlja i prvi pokušaj sistematskog predstavljanja odnosa Kine i CEE, zaključuju da, uprkos naporima, Kina nije uspela da “presadi koncept svoje spoljne politike”, odnosno da su države Centralne i Istočne Evrope uspele da ostanu u skladu sa okvirima Evropske unije.
’Diplomatija zaštitnih maski’
Promocija ove publikacije koja je u utorak, 7. aprila, trebalo da bude održana u Pragu, u Češkoj, otkazana je usled globalne zdravstvene krize izazvane korona virusom.
Kina, koja je bila prva na udaru ove bolesti, sada šalje pomoć širom Evrope i u veoma je angažovana širom starog kontinenta. Ova aktivnost nije obuhvaćena publikacijom čije se objavljivanje slučajno poklopilo i sa pandemijom, ali autori primećuju da je za nju počeo da se koristi termin “diplomatija zaštitnih maski”, rekao nam je Stefan Vladisavljev.
Vladisavljev: Sve su očigledniji istupi koje Kina pravi, kako prema Evropi, tako i ka drugim kontinentima, pokušavajući da se pozicionira kao glavni akter u borbi protiv korona virusa. Tako ni države Centralne i Istočne Evrope nisu ostale imune na prisustvo Kine i na pomoć koju Kina pruža. Različit je međutim način na koji se kineska pomoć dočekuje i na koji način se kineska pomoć promoviše.
Tendencija da se Kina pozicionira kao akter koji promoviše saradnju je bila očigledna i na samom početku borbe protiv Korona virusa na teritoriji Centralne i Istočne Evrope. U februaru je održan prvi on-line sastanak (Kine i država CEE), koji je bio namenjen isključivo medicinskim ekspertima i predstavnicima institucija Centralne i Istočne Evrope, koji je organizovala kineska država, sa ekspertima, koji su tada već učestvovali u borbi protiv korona virusa.
To je bilo pre izbijanja pandemije i epidemije u samoj Evropi. Sada Kina dostavlja pomoć u velikoj meri, poput pomoći koju je dostavila Srbiji, ali i države kupuju medicinska sredstva u Kini.
Zašto je saradnja Srbije i Kine intenzivna?
U Izveštaju o saradnji Kine i CEE navodi se i da se “Srbija može shvatiti kao zemlja sa najintenzivnijom saradnjom sa Kinom od svih balkanskih država”. Ostale balkanske zemlje, dodaje se, “pokušavaju da svoju saradnju dovedu na viši, strateški nivo”.
“Ovo se posebno odnosi na države čiji je put ka EU nesiguran, što je, osim što je te države ostavilo bez strukturnih fondova EU, otvorilo vrata i za treće aktere u tom regionu – pre svega za Rusiju, Tursku i Kinu”, navodi se u izveštaju o Saradnji Kine i CEE.
Vladisavljev: Posebno zanimljiv je slučaj Srbije, koja jeste najznačajniji partner Kine u regionu zapadnog Balkana, gde je kineska pomoć propraćena i velikom promocijom od strane srpskih zvaničnika. Međutim, i druge države, poput Bosne i Hercegovine, pogotovo (BiH entiteta) Republike Srpske nisu zaostajale.
Srbija je jedan deo pomoći, koju je dobila iz Kine, prosledila RS-u. Sa druge strane, Milorad Dodik se obratio Kini za dodatnu pomoć. Jedan kontingent zaštitne opreme stigao je, i u Crnu Goru, i u Albaniju, dok je Makedonija, u vreme borbe protiv Korona virusa, primila značajnu novčanu donaciju od kineskog ministarstva zdravstva. Kina je vrlo aktivna na prostoru zapadnog Balkana, ali i u drugim državama centralne i istočne Evrope. Definitivno, mehanizam saradnje, koji je uspostavljen kroz Platformu 17 + 1, doprinosi komunikaciji i kineskom angažovanju u ovom delu Evrope, i u periodu borbe protiv korona virusa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom pres konferencije u nedelju 15. marta 2020., kineskog lidera Si Đinping nazvao je svojim bratom. Na slici prilikom susreta dvojice predsednika u Pekingu 14. maja 2017.
Kina i Srbija: ‘Čelično prijateljstvo’ u doba korone
RSE: U Srbiji je ta pomoć dočekana uz veliku promociju, ali istovremeno i uz kritike na račun Evropske unije. Kako je ta pomoć dočekana u drugim državama Balkana?
Vladisavljev: Nigde uz takve fanfare i sa takvom promocijom kao što je to urađeno u Srbiji. Ne smemo zaboraviti, da se, pored borbe protiv korona virusa, u državama poput Severne Makedonije i Albanije, odvijaju i drugi značajni procesi, poput dobijanja datuma za otvaranje pristupa ili članstva u NATO. Oni moraju da se bave i drugim značajnim političkim pitanjima.
U BiH je situacija drugačija u odnosu na Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Dok je u RS-u kineska pomoć bila tražena i promovisana, u FBiH to nije na taj način predstavljeno. Crna Gora se čak zahvalila Srbiji na tome što je želela da prosledi jedan deo pomoći, koji je dobila od Kine, ali sa druge strane je i sama država Crna Gora dobila jedan manji kontingent pomoći.
Bitno je napomenuti da nije samo država Kina ta koja donira pomoć, već da to rade i kineske kompanije, koje posluju na teritoriji zapadnog Balkana. Srbija je, pored pomoći od države Kine, dobila pomoć i od kompanije koja posluje u Smederevu i od Li Vonga, koji otvara svoju fabriku u Zrenjaninu. U BiH, državljani Kine, koji žive već duži niz godina u BiH, dostavljaju pomoć.
U Crnoj Gori, kompanija koja radi na izgradnji autoputa, takođe donira određeni deo sredstava. To nije karakteristično samo za Zapadni Balkan, nego i za ostatak Evrope. Tako je i kompanija, koja radi na izgradnji Pelješkog mosta, dostavila određenu donaciju Hrvatskoj.
Kina želi da promeni narativ o ’kineskom virusu’
Kina ima jednu sveobuhvatnu diplomatsku delatnost. Zbog toga se i naziva ’diplomatija zaštitnih maski’, kojom želi da promeni paradigmu koja je postavljena, a to da je Covid-19, odnosno korona virus, predstavljen kao kineski virus. Ona svojim delovanjem želi da opovrgne tu paradigmu i da se pozicionira kao veliki borac protiv korona virusa.
U tome joj dodatno pomaže činjenica da su oni prvi počeli da se bave borbom protiv korona virusa, van svoje teritorije, zbog toga što je vrh epidemije u Kini prošao, dok u Evropi i Severnoj Americi on tek sada dostiže svoj vrhunac. Severna Amerika i Evropa se više bave unutrašnjim problemima, nego što se bave delovanjem na globalnom nivou.
Nije više prazna priča
RSE: Zašto se publikaciji o Saradnji Kine i država centralne i istočne Evrope, zove ’Empty shell no more’ – Nije više prazna priča? Da li to znači da je ranije bila “Empty shell” (prazna priča)?
Vladisavljev: Publikacija koja je delo CHOICE, pokušala je da po prvi put sistematično prikaže način na koji funkcioniše Platforma “17 + 1”. Do skoro je Platforma poznata kao “16 + 1”, dok Grčka, 2017. godine, nije pristupila toj Platformi, tokom samita koji je održan u Dubrovniku.
Sama Platforma je na početku bila inicijativa Kine. Dakle, ne radi se o multilateralno uspostavljenoj Platformi, već je Kina okupila u tom trenutku 16 država, kojim se kasnije pridružila i sedamnaesta. Smatralo se da je Platforma potrebna kako bi Kina proširila svoje polje uticaja i kako bi ostvarila dodatnu saradnju. Međutim, pokazalo se da upravo ta Platforma samo propagira kineske interese i da ne postoji nikakav konkretan dobitak za države Evrope, koje učestvuju u samoj Platformi, sa jedne stane, a sa druge strane da Platforma može dovesti do podele unutar EU zbog toga što je veliki broj država, koje su deo Platforme, članice EU.
“Empty shell” (prazna priča), između ostalog je i zbog toga, što jedan deo projekata, koji je dogovoren i obećan kroz Platformu i kroz samite, koji su se dešavali, nije ispunjen. U Rumuniji, za vreme održavanja samita u Bukureštu, između Kine i Rumunije potpisani su brojni ugovori, koji ni dan danas, niti jedan od njih, nisu implementirani. Jedno od oličenja Platforme “17 + 1”, jeste i veliki projekt, koji se implementira u Srbiji, ali i u Mađarskoj. To je pruga Beograd – Budimpešta.
Dok u Srbiji to funkcioniše bez nekih većih problema, ta implementacija u Mađarskoj kaska. Za vreme vanrednog stanja se najavljuje da će Mađarska doneti zakon u kome će sve detalje, vezane za projekt u Mađarskoj, označiti tajnim dokumentima u narednih deset godina, kako bi mogli da ubrzaju proces, zbog toga što su naišli na brojne kritike od strane Evropske komisije o nedostatku tendera, o nepoštovanju pravila o konkurenciji. Zbog toga je postojala opasnost da će upravo jedna ovakva Platforma, ne samo doprineti podeli, nego i stvoriti uslove za nedemokratično delovanje država Evrope i kinesko nedemokratično delovanja u Evropi.
“Empty shell no more” zbog toga što to nije više prazna priča, zbog toga što se brojni projekti već i implementiraju. Već sam pomenuo Srbiju, ali i druge države, poput Mađarske, dobijaju projekte u okviru samog mehanizma Platforme “17 + 1”. Pored toga, saradnja se, osim jednogodišnjih samita, proširila i na redovne polugodišnje, ili čak i kvartalne sastanke različitih tela, koji su uspostavljeni u Platformi “17 + 1”, što doprinosi sve većoj povezanosti, i sve većem nivou interakcije.
Saradnja se proširila sa ekonomskog aspekta, i na politički i na društveni. Sada možemo govoriti o jednom sveobuhvatnom i sve većem prisustvu Kine u okviru ovih 17 država. Pri tome je jako bitno napomenuti da ta saradnja nije jednaka sa svih 17 država, koje učestvuju u samoj Platformi, već se sve više i više okreće svojim partnerima, koji su pokazali lojalnost prema Kini, što često biva kritikovano i od strane EU.
RSE: A koje su to države, ko su ti partneri koji su, prema vašoj analizi, pokazali lojalnost?
Vladisavljev: Partneri, koji su se pokazali kao dobri partneri, jesu sigurno Srbija, Mađarska, a u određenoj meri i Češka i Poljska. Poljska je, od navedenih država, dugo bila vodeća u spoljnotrgovinskoj saradnji i u broju investicija, koje su došle iz Kine. Ona je velika evropska država i jeste članica EU. Mađarska se sve više okreće prema Kini, kao spoljnopolitičkom partneru. Postoje jasni pokazatelji dobre saradnje između mađarskog premijera (Viktora) Orbana i kineskog lidera Si Đinpinga.
U Srbiji, pored promovisanja čeličnog partnerstva, koje nije novo, sve više se promoviše i bratski odnos, pogotovo u kontekstu korona virusa.
Češka je u toplo-hladnim odnosima sa Republikom Kinom. Češka je imala priliv stranih direktnih investicija, gde je predsednik Zeman predstavljao oličenje dobre saradnje, dok je taj odnos često bio kritikovan od strane premijera i Vlade, koja je upravljala Češkom Republikom. U jednom trenutku su ti odnosi zahladneli. Međutim sada, u delovanju i borbi protiv korona virusa, se ti odnosi u određenoj meri vraćaju na nivo na kom su bili. Predsednik (Miloš) Zeman je posetio Peking, iako je najavio da neće učestvovati na samitu, on ga je posetio, kako bi iskazao svoju podršku prema Kini u vremenu borbe protiv korona virusa.
Srbija i Mađarska podržavaju politiku Kine
RSE: U Publikaciji se, kada je u pitanju politička saradnja, ističe da su Srbija i Mađarska zapravo jedine dve iz grupe od 17 zemalja, koje su pružale podršku politici Kine?
Vladisavljev: Konstanta u odnosima između ovih država jeste, da na primer Srbija, aktivno podržava politiku jedne Kine i politička saradnja između Srbije i Kine, sada već predstavlja konstantu u odnosima dve države. Pored toga što Srbija podržava politiku jedne Kine, srpski zvaničnici su kritikovali proteste u Hong Kongu, i neke od odluka, koje su donele SAD, kojima su se osuđivali navedeni protesti.
Pokazujemo političku saradnju koja je na jednom višem nivou. Kineska komunistička partija je zvanično posetila Srbiju prošle godine. Visoki predstavnici su imali priliku da posete, ne samo nacionalne institucije, nego su posetili i institucije AP Vojvodine. Srpski zvaničnici su učestvovali na kongresima, koji su organizovani u okviru Platforme “17 + 1”. Na taj način je pokazano aktivno učešće Republike Srbije u samoj Platformi.
Slična situacija je i u Mađarskoj. Premijer Orban je najistaknutije lice saradnje Mađarske i Kine. Politička saradnja se ogleda i u političkoj podršci, u osudi protesta u Hong Kongu. Tu su i bilateralne političke posete, te samo podržavanje politike Kine, koja se odnosi na teritorijalnu celovitost, odnosno na politiku jedne Kine.
O ulozi Brisela
RSE: Kako se na to, prema zaključcima do kojih ste došli, gleda u Briselu? Srbija, kao zemlja kandidat, više puta je opomenuta da bi vremenom trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom Evropske unije. Mađarska je država članica.
Vladisavljev: Sveukupna ideja ove publikacije nije bila samo da se ukaže na nedostatke ili na prednosti, koje ovih 17 država imaju u saradnji sa Kinom. Jedna od ideja publikacije jeste da se daju konkretni predlozi, koje bi Brisel mogao da usvoji, kako bi mogao da se pozicionira u daljem odnosu prema Platformi “17 + 1”, posebno u odnosu sa Kinom.
Brisel, koji je do sada imao tendenciju da kritikuje saradnju pojedinih država, često to radi na uštrb onoga što bi bile legitimne prilike jer mnoge države Evropske unije, koje nisu deo Platforme “17 + 1”, imaju visok nivo saradnje sa samom Kinom.
Zbog toga, grupa autora, koja je radila na ovom papiru, smatra da sam format “17 + 1” nije nužno loš i da se on može instrumentalizovati i iskoristiti da se promovišu politike između država Evrope i Evropske unije, da se kreira jedna zajednička evropska politika u saradnji sa Kinom. Predlozi jesu da se te politike obuhvate, upravo kroz Platformu “17 + 1”, ne da se ograničavaju, već da se instrumentalizuje sama saradnja.
Na taj način bi se moglo preduprediti zabrinutosti da će se kroz ovaj format samo širiti uticaj Kine, kako u državama Evropske unije, tako i ostalim državama koje su granične države sa Evropskom unijom, poput Srbije ili drugih država zapadnog Balkana.
Cilj je da se “17 + 1” ne posmatra kao mehanizam, već da se stave države na jednaku meru, da Kina ne bude izdvojeni član, koji će pokupiti sve benefite kroz saradnju, već da 17 država formira evropski blok, koji bi bio podjednaki akter u celokupnom diskursu. Na taj način bi Brisel predupredio negativne posledice, koje mogu proizaći, poput velikog trgovinskog deficita, širenja meke moći Kine u državama Platforme “17 + 1”. Moglo bi se formirati jedna zajednička evropska politika u saradnji sa Kinom.
Mogu li se razdvojiti politički i ekonomski uticaj?
RSE: Kakva je saradnja Kine i država Centralne i Istočne Evrope u druge dve oblasti koje ste analizirali uz političku – socijalna i ekonomska saradnja? Prema publikaciji, rivalstvo Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Kine, takođe je bilo faktor koji je uticao na saradnju Kine i CEE, s obzirom da je deo država bio u strahu da ne ugrozi svoje tradicionalno dobre veze sa Vašingtonom.
Vladisavljev: Ono što karakteriše sve oblasti saradnje u 17 država Evrope i Kine, jeste konstantan porast. Pored političke saradnje i u oblasti ekonomske i društvene saradnje postoji porast u prethodnih osam godina, koliko Platforma postoji. Vidimo konstantni porast spoljno-trgovinske razmene, čak vidimo i porast u stranim direktnim investicijama, kada govorimo o ekonomskoj saradnji.
Pogotovo u spoljnotrgovinskoj saradnji se vidi jedna od glavnih odlika neravnomernost između pozicije evropskih država i Kine. Kina puno izvozi u države Evrope, ali jako malo uvozi iz njih. Formiranjem jedne zajedničke ekonomske politike bi se doprinelo većoj ravnoteži u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Platforma “17 + 1” je služila kao obrazac za obećavanje stranih direktnih investicija. Pokazao se kao pravilo da države, koje imaju bolju političku saradnju sa Kinom, imaju veće šanse da dobiju, kako infrastrukturne, tako i neke druge projekte, što je slučaj sa Srbijom ili sa Mađarskom. U nekim državama je ta odlika “prazne priče” bila istaknutija, sa dosta obećanja, ali jako malo realizovanih projekata.
RSE: U kojoj zemlji je, prema vašoj analizi, bilo tako?
Vladisavljev: Srbija i Mađarska jesu države koje imaju dobru političku saradnju i to se pokazalo kao saradnja koja je rezultirala i infrastrukturnim projektima.
U Crnoj Gori, na primer, jako je komplikovana situacija sa jednim velikim projektom, koji je konstantno dovodio u opasnost Crnu Goru da će upasti u zamku dužničkog ropstva.
U državama poput Rumunije ili Slovačke, koje su dobijale određena obećanja, skoro ništa od obećanih projekata nije implementirano. Baltičke države gotovo da nemaju ekonomsku saradnju u vidu stranih direktnih investicija sa Kinom. Neke druge države, šireg balkanskog regiona, poput Rumunije ili Hrvatske, nisu imali sreće da imaju velike infrastrukturne projekte.
Pelješki most je poster saradnje Kine i Hrvatske. Taj projekt implementira kineska kompanija, ali se finansira iz sredstava Evropske unije. Ne radi se o kineskom novcu, već samo o kineskim izvođačima. Albanija, koja ima tradicionalno partnerstvo sa Kinom, još iz komunističkog perioda, nije to rezultovala svojim konkretnim projektima koji se sprovode na teritoriji Albanije.
To je još jedan pokazatelj da politička i ekonomska povezanost, u saradnji sa Kinom, ne mogu biti odvojene. Sa druge strane, “17 + 1” je još uvek instrumentalizovan od strane Kine, on okuplja države i opipava puls, ali konkretne mere saradnje sprovodi sa državama sa kojima ima dobru političku saradnju.
Crna Gora jasno orijentisana ka EU
RSE: Rekli ste da u Crnoj Gori postoji strah od upadanja u dužničko ropstvo. Koliki je taj rizik i kakva je, po vašim nalazima, saradnja Crne Gore i Kine?
Vladisavljev: Crna Gora je predstavljena kao negativan primer saradnje sa Kinom. Pokazatelj jeste da Kina na određeni način ulazi u određene regione. Kada Crna Gora jako želi da implementira određeni infrastrukturni projekt, konkretno autoput koji bi spojio deo od srpske granice do Crnogorskog primorja, ne može dobiti finansijska sredstva ni od jedne finansijske institucije, niti od Evropske unije. U tom slučaju se okreće ka Kini, koja joj daje veliku finansijsku podršku, kroz zajam, koji mora biti vraćen, gde mora biti angažovana kineska kompanija da ga implementira.
To jeste obrazac saradnje Kine sa mnogim državama, ali razlika u crnogorskom slučaju jeste ta da je Crna Gora ne prevelika država, sa ograničenim izvorima kojima se puni crnogorski budžet. Zbog velikih troškova same izgradnje je enormno porastao spoljnopolitički dug.
Crna Gora je preduzela određene finansijske mere na međunarodnom finansijskom tržištu, kako bi taj dug smanjila, ali ostaje i dalje konstantna opasnost da će se troškovi same izgradnje povećavati i da će upasti u zamku dužničkog ropstva, što bi rezultiralo davanjem određenog dela zemljišta Kini, kao kolateral za nemogućnost isplaćivanja finansijskog duga.
Mislim da su u određenoj meri, negativna iskustva u ovom aspektu, ograničila saradnju sa Kinom u nekim drugim oblastima, ali i činjenica da je Crna Gora vrlo blizu zatvaranja pregovaračkih poglavlja, da je Crna Gora postala članica NATO.
To jasno ukazuje na orijentaciju Crne Gore ka Evropskoj uniji, ka zapadnim državama, a da je Kina iskorišćena samo kao “zelenaš” koji će obezbediti sredstva za projekt, za koji niko drugi nije hteo da da novac, a predstavlja određeni strateški interes za Crnu Goru kao državu.
U Hrvatskoj do posla kroz tender
RSE: Kakva je, prema vašoj studiji, situacija kada je u pitanju saradnja Kine sa Hrvatskom, članicom Evropske unije?
Vladisavljev: Hrvatska, jedan veliki projekt implementira u saradnji sa Kinom, ali ona predstavlja specifičnu državu zbog toga što, za razliku od Srbije, Mađarske ili Crne Gore, nije pozajmila novac od Kine. Hrvatska je država u kojoj se Kina prijavila na tender, prošla sva pravila konkurencije i sva pravila tendera, pre dobijanja samog projekta je dala najbolju ponudu i počela je da implementira projekt. to jest počela je da gradi Pelješki most.
To predstavlja jedan od izuzetaka u ovim državama, kada se radi o velikim infrastrukturnim projektima jer nisu finansirani iz kineskog novca. Saradnja na političkom nivou, između Kine i Hrvatske, nije na izuzetno visokom nivou, iako nije ni mala, što smo videli organizovanjem “17 + 1” samita, prošle godine u Dubrovniku, i sa posetom premijera Hrvatskoj, prilikom održavanja tog samita.
Hrvatska je pokušala da motiviše Kinu, da postane koncesioni partner i da preuzme upravljanje nad brodogradilištima, koja su se nalazila pred stečajem. Kina nije pristala na ovu ponudu, iako je u nekim drugim situacijama, poput Smederevske železare u Srbiji, prihvatila da preuzme partnerstva, odnosno vlasništvo nad prethodno velikim kompanijama, koje su prethodno bile u vlasništvu države.
Hrvatska ima određeni nivo saradnje, ali kao država članica Evropske unije, je još više okrenuta ka Evropskoj uniji, nego na bilo koju drugu stranu. Ona drži ograničen nivo saradnje sa Kinom.
Dijametralno suprotna saradnja Kine sa dva BiH entiteta
RSE: Po izveštaju koji ste predstavili, potpuno je različita saradnja Kine sa Federacijom Bosne i Hercegovine i saradnja sa Republikom Srpskom? U Publikaciji se navodi da su odnosi između Kine i BiH odvijaju u kontekstu bliskih odnosa entiteta Republika Srpska i Srbije.
Vladisavljev: Može se reći da je dijametralno suprotna (saradnja sa FBIH i RS, dod. aut.), zbog bliskih političkih odnosa koji postoje između Republike Srpske i Republike Srbije. Saradnja sa Kinom i generalno diskurs kada se govori o saradnji sa Kinom, u Bosni i Hercegovini, je na izuzetno visokom nivou. Predsednica Republike Srpske, Željka Cvijanović, posetila je Peking, kao i gradonačelnik Banja Luke. Srpski član Predsedništva, Milorad Dodik, u različitim situacijama, hvali saradnju sa Kinom i pospešuje saradnja sa Kinom.
Konkretnih projekata nema puno. Dodatno osavremenjavanje Termoelektrane u Tuzli je rađeno u saradnji sa Kinom, uz kinesku finansijsku pomoć.
Za razliku od Republike Srpske, Federacija gotovo da nema nikakav nivo saradnje sa Kinom. Neki drugi strani akteri tu imaju ulogu spoljnopolitičkog partnera, koji ima prednost. To se može objasniti bliskom političkom vezom između Republike Srpske i Republike Srbije, te diskursom koji je često uslovljen u Beogradu, a ne u Sarajevu ili u Banja Luci.
Kosovo i Kina bez diplomatskih odnosa
RSE: U vašoj analizi stoji da Kosovo praktično nema saradnju sa Kinom?
Vladisavljev: Kosovo i Kina nemaju nikakve diplomatske odnose jer Kina, usled partnerstva sa Srbijom, ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. Odnos između Kosova i Kine gotovo da ne postoji.
Severna Makedonija na tranzitnom putu
RSE: Šta je sa Severnom Makedonijom? Kakva je, po rezultatima vaše analize, njena saradnja sa Kinom? U publikaciji stoji da dve zemlje imaju “zapažene infrastrukturne projekte”.
Vladisavljev: Severna Makedonija se našla na tranzitnom putu jer Kina upravlja velikom lukom u Pireju, u Grčkoj i predstavlja jednu, od dva najveće luke, kojom Kina upravlja na Mediteranu. Kopnena veza ka Evropi i ka Evropskoj uniji prolazi kroz Severnu Makedoniju i kroz Srbiju.
To može objasniti, ne samo velike infrastrukturne projekte u Srbiji, već i infrastrukturne projekte koji su najavljeni i koji se implementiraju u Severnoj Makedoniji, konkretno, izgradnja deonice autoputa. Apsolutno je jednostavno objasniti. Radi se o koristi, koju će Kina imati jer će Kina pozajmiti novac Makedoniji, koja će morati taj novac da vrati. Korist za Makedoniju će biti izgradnja autoputa, a korist za Kinu će biti, pored kamate koju bude dobila na povraćaj sredstava, i olakšan transport robe od luke Pirej, ka tržištu Evropske unije, kroz Severnu Makedoniju i Srbiju.
Pre svega se radi o ekonomskoj saradnji, iako je skoro nemoguće odvojiti političku i ekonomsku saradnju u slučaju sa Kinom. Ono što je slučaj u Makedoniji jeste pre svega saradnja u oblasti infrastrukture, kroz zajmove i infrastrukturne projekte.
Zašto je saradnja sa Kinom specifična?
RSE: Kako je, prema zaključcima publikacije “Empty shell no more” ocenjena transparentnost saradnje CEE i Kine? U izveštaju se, u preporukama, ona ističe kao veoma važan mehanizam.
Vladisavljev: Transparentnost predstavlja jedan od koraka koji država mora poštovati, ukoliko želi da postane, ne samo članica EU, već i generalno demokratsko otvoreno društvo, sa jasnom budućnošću i jasnom opredeljenošću.
Zbog toga je bitno da međunarodni ugovori i infrastrukturni projekti, kao i druge vrste projekata, koji se implementiraju, ne samo u saradnji sa Kinom, budu dostupni javnosti, budu dostupni javnoj raspravi, budu jasno prikazani i građanima i drugim odgovornim stranama. Sve zbog toga što se na taj način stvara okruženje koje je demokratično, sa jedne strane, ali sa druge strane otporno na potencijalno negativne ekonomske i političke posledice, koje mogu doći usled povećanog nivo saradnje sa državama koje, ne samo da nisu članice Evropske unije, već imaju i upitne nivoe demokratičnosti u svom unutrašnjem uređenju.
Takođe, i određeno delovanje na međunarodnoj sceni pokazuje da je potrebna određena doza opreza u saradnji sa državama poput Kine.
RSE: Koliko je, prema vašoj analizi ta saradnja do sada bila transparentna u 17 država CEE?
Vladisavljev: Obzirom na to da su dobar deo država članice Evropske unije, primeri netransparentnosti jesu ređi, nego što su primeri transparentnih projekata.
Činjenica da postoji zabrinutost zbog manjeg broja netransparentnih projekata, ukazuje, na samom početku saradnje, da to može da se raširi na više nivoe i na druge oblasti u saradnji. Bolje je sprečiti, nego lečiti, i ukazati na potrebu da celokupan proces saradnje bude transparentan, a ne kasnije lupati glavu, ukoliko šteta već bude napravljena.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović na potpisivanju ugovora sa direktorom predstavništva kineske kompanije u Srbiji Li Sjuećengom i direktorom JКP “
RSE: Kako se u izveštaju kotira onaj deo Balkana koji još nije ušao u EU?
Vladisavljev: Celokupna publikacija i autori u svojim preporukama se nadaju da će Balkan nastaviti sa procesom evrointegracija, da će Evropska unija biti otvorena i trasirati jasan put za države zapadnog Balkana, uz napomenu da se ne ograničava u smislu saradnje sa Kinom, dok god je ta saradnja transparentna u skladu sa pravilima demokratičnosti, u skladu sa normativnim načelima EU, koji su, sami po sebi, preduslov za stabilne institucije.
Meka moć kroz programe za mlade
RSE: U vašoj publikaciji se navodi da je, dok su politička saradnja, pa i ekonomski projekti nešto što se vidi i o čemu se govori, manje zapažen pokušaj targetiranja mladih od strane Kine, kroz različite programe za mlade. O čemu se tu radi?
Vladisavljev: Sve je veći broj stipendija koje, kroz saradnju sa kineskim ambasadama i ministarstvima spoljnih poslova, Kina daje. Stipendije za školovanje u samoj Kini, kao i druge države koje potenciraju davanje stipendija, jesu ideja da veliki broj studenata i mladih ljudi iz Evrope, dobiju priliku da studiraju u Kini, da usavrše svoje znanje o načinu na koji Kina deluje i načinu na koji funkcioniše kineska država.
Sa druge strane, određene države imaju vizne olakšice za neki broj država, koje su deo “17 + 1”, što omogućava da veliki broj ljudi ode da radi u Kinu. To su često mladi ljudi koji se odlučuju da odu da predaju engleski jezik, što je jedna konstanta u Republici Srbiji. Na taj način se, ne samo omogućava da dođe do razmene ljudi – jer i veliki broj kineskih turista dolazi u Evropu – već i da mladi ljudi, koji odlaze da žive u Kini, uče o kineskoj kulturi, o kineskim običajima.
Na taj način se širi meka moć Kine jer će povratkom tih ljudi i prenošenjem iskustava, biti doprineto kreiranju pozitivne slike o Kini i kineskoj državi.
Takođe, deo studenata koji odlazi na razmene, u obavezi su da nastave da se bave određenim aspektima, koji su povezani sa Kinom i mogu presuditi kao zagovornici kineskog prisustva po povratku u svoje matične države.
EU da kreira jasan put za države Zapadnog Balkana
RSE: Na kraju, koje su preporuke koje publikacija “Empty shell no more” o Saradnji Kine i država Centralne i Istočne Evrope nudi zemljama te regije?
Vladisavljev: Konkretno, preporuke za države, koje nisu još uvek članice Evropske unije, jesu da u cilju njihove dalje evropske integracije obrate pažnju na politike koje usvaja Evropska unija i da više uzmu u obzir politike koje Evropska unija ima prema Kini, kako spoljnopolitičke, tako i ekonomske jer je to način na koji će omogućiti brži proces pristupanja samoj Evropskoj uniji.
S druge strane, bitno je i da Evropska unija mora da nastavi sa kreiranjem jasnog puta za države Zapadnog Balkana i načinima na koji one mogu da postanu članice Evropske unije. Često kritika udaljava države Zapadnog Balkana od procesa evrointegracija, nejasna budućnost takođe.
Dakle, jedan jasan put ka članstvu u Evropskoj uniji može doprineti da se države Zapadnog Balkana ipak posvete procesu evrointegracija, koje će omogućiti da njihove institucije ostanu otporne na potencijalno negativne uticaje trećih država. Osvrtanje ka evropskim politikama, usvajanjem evropskih politika i jasno opredeljenje Evropske unije da države zapadnog Balkana treba i da će biti deo evropske zajednice u budućnosti.
