Svijet

U MOJOJ PORODICI SE NE GOVORI O STOLICI: Zbog toga sam imam teške posljedice

Dok sam odrastala, majka me je učila da ne smem da vrsim nuždu ukoliko je u kući i moj dečko ili muž. Baka mi je govorila da nikada u prodavnici ne smijem da uzimam hranu na čijoj je ambalaži velikim slovima ispisano “visok udeo vlakana” jer bi neko mogao da pomisli da imam problema sa stolicom. I tako, kada sam već ušla u treće tromesečje trudnoće, kada me je medicinska sestra pitala da li imam neke probleme, naravno da joj nisam rekla da patim od konstipacije i da me boli kad vršim nuždu.

Operacija - Blogspot.com

Džuniper Ruso, kolumnistkinja portala “xoJane.com”, odmah nakon porođaja doživela je strahovito iskustvo – odstranjen joj je anus, i to sve zbog inhibicija koje je ponela iz porodice, piše Dnevno.

Samo par dana nakon što sam se porodila, ceo anus mi je hirurški odstranjen – i sve to zato što je u mojoj porodici razgovor o telesnim izlučevinama bio strogo zabranjen.

Oni, naime, ne prihvataju činjenicu da ljudi imaju potrebu da vrše nuždu. Nikada ne koristimo javne toalete i nikome, ni pod kakvim okolnostima, ne govorimo o tome – uključujući tu i lekare.

Dok sam odrastala, majka me je učila da ne smem da vršim nuždu ukoliko je u kući i moj dečko ili muž. Baka mi je govorila da nikada u prodavnici ne smem da uzimam hranu na čijoj je ambalaži velikim slovima ispisano “visok udeo vlakana” jer bi neko mogao da pomisli da imam problema sa stolicom.

I tako, kada sam već ušla u treće tromesečje trudnoće, kada me je medicinska sestra pitala da li imam neke probleme, naravno da joj nisam rekla da patim od konstipacije i da me boli kad vršim nuždu.

Nakon što sam rodila sina, nisam nikome rekla da danima nisam imala stolicu.. To bi bilo neugodna tema za razgovor, a ja sam već potrošila svoje kredite za takve razgovore nakon što mi je vodenjak pukao direktno sestri u lice.

Zatim su usledili hemoroidi. Hemoroidi iz pakla. Pozvala sam babicu usred noći, grcajući od plača i bolova. Čula sam joj u glasu da smatra da sam budala što je zovem usred noći zbog tako banalne stvari, a ja nisam smogla snage da joj opišem svoje monstruozne hemoroide.

Rekla mi je da svratim do njene ordinacije kako bi mi dala recept za lek. Zvao se “Rektalne rakete”, i morala sam da obiđem sedam apoteka pre nego što sam ga našla. Sa vrtoglavicom, bebom i osećajem užasnog blama stala sam ispred farmaceuta i dodala im recept.

Najglasnije što je mogao, konsultovao je kolegu “Vidi, majke ti, je l’ ovde piše Rektalne rakete??!”.

Farmaceut u jednoj apoteci čak me je optužio i da sam falsifikovala recept kako bi zezala ljude. Napokon sam našla apoteku gde sam mogla da nađem svoje rakete i došla sam kući sa hrpom tih stvarčica, koje su delovale kao minijaturne seksi igračkice. Imam prilično visok prag tolerancije na bol, ali ovako nešto nikada nisam osetila.

Osećaj je sličan kao kada bi vam neko stavio vreo nož u anus i okretao ga satima i danima. Kad god bih pomislila da ne može biti gore, bivalo je gore. Moj muž se za to vreme sjajno zabavljao.

– Ništa nije smešno. Ovo je ozbiljna stvar – bunila sam se.
– Dušo, u pitanju je hemoroid. Mislim da previše dramiš – rekao mi je on.
Dohvatila sam telefon i pozvala sestru. Zaurlala sam joj u slušalicu da mi je jako, jako loše.

– Znam kako se osećaš. Jednom sam imala hemoroide veličine novčića. Biće ti bolje uskoro – uzvratila mi je ona.
– A da li ste imali hemoroide veličine jajeta? – pitala sam je.

– Jeste li vi ozbiljni? Dođite odmah kod mene! – rekla mi je sestra.

Kada sam stigla, najavila mi je rektalni pregled, na koji sam pristala isključivo zato što sam bila ubeđena da umirem.

Otišla sam i na pregled kod hirurga koji mi je rekao da za 20 godina karijere nije video ništa slično.

Nakon operacije, čim sam se probudila iz anestezije, počela sam da vrištim od bolova.

– Bilo je zaista, zaista loše. Nikada nisam video ništa slično. Nažalost, oporavak će biti težak jer ih je bilo mnogo, unutrašnjih i spoljašnjih. Neki su bili veličine loptice za golf – rekao mi je hirurg.

Pitala sam ga šta misli pod time.

– Morali smo da izvadimo skoro sve – rekao mi je lakonski. Pokazao mi je ilustraciju na zidu koja je pokazivala sve krvne sudove i mišiće oko anusa i objasnio mi je da ja više nemam ništa od toga.

Ostala sam bez anusa. Imala sam samo mali otvor veličine glave čiode, sa šavovima-

Posle toga, morala sam da prođem još dve operacije. Da i ne govorim o agoniji koju sam preživljavala svaki put kada bih morala da kakim. Prošlo je tek godinu dana od toga, ali ja sam već uspela da zaboravim kakav je osećaj vršiti nuždu a pritom ne misliti da umireš.

Poenta cele ove moje priče je da sam sve to mogla da izbegnem da sam jednostavno priznala lekarima i sestrama da ja kakim, i da trenutno imam problema kada vršim nuždu.

Svi vrše nuždu. Prema tome, ako imate neki problem sa stolicom, recite to lekaru. Ozbiljno!


Loading..
loading...

Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
loading...
Na vrh