Ukoliko ponekad slušate predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako priča o ekonomiji zemlje i ništa ga ne razumete, ne treba da se zabrinete, jer verovatno niste studirali ekonomiju.
Kako piše “Istinomjer”, u svojim redovnim obraćanjima naciji, Vučić se ne libi da predstavi i raskošnu lepezu stranih i(li) stručnih izraza s kojima barata. Neki od njih su se proteklih godina već “primili” u javnosti, pa, deluje, skoro da svi znaju ili makar naslućuju šta je to dži-di-pi. Sve to, kao što možemo da se uverimo prateći konferencije za medije, prati i beskonačno nabrajnje brojki.
“U drugom kvartalu očekivali smo rast od minus 14,4 odsto, a zatim je bolja procena bila minus 9,9 odsto, tek na kraju su nam očekivanja bila rast izmedju minus šest i sedam odsto, a on je bio minus 6,5 odsto”, rekao je Vućić u petak.
Osim mnogih brojki, tu su i rejtinzi, fleš procene, inflacija, monetarna politika, garantne šeme, o kojima je Vučić govorio krajem jula.
“Sa svim merama uspeli smo, i uz dobru monetarnu politiku NBS, godišnja inflacija je bolja i od uspešnijih evropskih zemalja. Rejting agencije su ogromnom broju zemljama smanjivale rejtinge i očekivanja, Srbija je i kod Fiča i Standard and Poor, ubedljivo najbolja u celom regionu. Za nas je važno što je poljprivreda dobra, ima 9,8 odsto učešća u BDP-u, a ove godine očekujemo da će biti 10 odsto, imajući u vidu izvanrednu godinu i rezultate”, govorio je Vučić.
Rast BDP-a je pojam s kojim politički akteri često manipulišu i koriste ga za spin o ekonomskom napretku. Isti slučaj je i sa visinom prosečne plate, stopom nezaposlenosti, za čije merenje su se metode promenile, pa su podaci neuporedivi sa ranijim periodom, koje redovno prate izjave sa nekim “najvećim uspehom u istoriji”.
Šta je šta?
Damping – plasiranje proizvoda na tržište po preniskim cenama (koje ne pokrivaju ni troškove proizvodnje). Ovo se radi ili tako da država izdaje državnu pomoć za proizvodnju ili prekomernom proizvodnjom, posle čega se proizvođači rešavaju zaliha plasmanom po sniženim cenama na stranim tržištima.
Fič, Standard & Poor – dve od tri najznačajnije agencije za kreditni rejting na finansijskom tržištu. Osnovne aktivnosti agencije za kreditni rejting su analiziranje i davanje mišljenja o kreditnoj sposobnosti kompanija (“corporate rating”) i država (“sovereign rating”). Pored toga postoje rejtinzi lokalnih samouprava (“municipality rating”), rejtinzi projekata (“project rating”), finansijske snage banaka (“financial strength rating”) itd.
Eurostat – Statistički zavod Evropske Unije (Eurostat) prikuplja i objavljuje statističke podatke iz država članica, država izvan EU, kao i od međunarodnih organizacija kako bi mogao da se prati učinak učinaka politika EU.
Fleš procena – rana procena, utemeljena samo na podacima o privredi, koji su u tom trenutku poznati.
