On je 5. januara, kada je uhvaćen na malčanskom groblju, policiji prijavio svog komšiju Gorana Stankovića da mu je bio jatak. Stanković je ni kriv ni dužan priveden u policiju, gdje je ustanovljeno da je zloglasni Malčanski berberin lagao kako bi mu se osvetio jer ga je jednom prilikom istukao.
Goran kaže da Jovanovića nije nikad volio jer je 22 godine proveo u zatvoru zbog silovanja, ali da ga je prihvatio zbog njegovog brata koji je dobar i pošten čovjek.
– Ninoslav je januara 2018. godine izašao iz zatvora, njegova porodica je pokušala da mu pomogne da počne da živi normalno. Naročito se trudio njegov mlađi brat Nebojša, vodio ga je sa nama da radimo, izgledalo je da ide na bolje. Niko nije očekivao da će opet da mu pukne u glavi – priča Stanković.
– Poslije par mjeseci provedenih na slobodi, počeo je po starom. Nije htio da radi ništa, samo ga je Fejsbuk interesovao, počeo je da neke žene maltretira po društvenim mrežama zbog čega je ponovo zaglavio robiju. Izašao je iz zatvora marta prošle godine i od tada je stalno bio pod tenzijom. Mnogo je maltretirao roditelje, mrzio je i sve njihove prijatelje – objašnjava Goran.
Otprilike u to vrijeme Jovanović se i sa njim zavadio.
– Došao je po neki sto kod mene, trebali smo da ga prebacimo preko ograde, on ga je povukao kako ne treba. Podviknuo sam mu, on je počeo da me psuje. Htio sam da ga udarim, ali sam ga samo zakačio jer nisam mogao da ga dohvatim. Nisam ni slutio da će mi to dobro zapamtiti – kaže Goran.
Nakon što je za Jovanovićem krenula potraga zbog otmice djeteta, svi mještani Malče su stalno pregledali svoje kuće strahujući da će se sakriti kod njih.
– Policija je u nekoliko navrata dolazila kod mene i raspitivala se za Ninoslava pa sam svake noći ulazio u šupe sumnjajući da se negdje zavukao. Za Badnji dan su me policajci pozvali telefonom, rekli su da će doći do mene. Nisam slutio šta mi se sprema ni kada su me odveli u Policijsku upravu. Tamo sam saznao da im je Ninoslav rekao da sam ga 31. decembra pozvao da prenoći kod mene i da sam mu dao neku odjeću. Navodno je kod mene proveo novogodišnju noć, a ja sam baš tada u nekoliko navrata izlazio i sve pretresao znajući da je u bjekstvu. Na svako pitanje sam odgovorio, pristao sam i na poligraf jer mi je bilo bitno da dokažem da nisam kriv. Policajci su bili korektni, rekli su mi da je i poligraf pokazao da je Jovanović lagao pa su me pustili. Nije mi bilo svejedno, kad je sve prošlo, mnogo sam se uzbudio, iskočila mi je njegova slika pred oči, mogao sam tada da ga ubijem – priča ogorčeni čovjek.
Sumnju da se Jovanović pripremao za otmicu djeteta potvrđuje to što se krio od policije i prije zločina.
– Otišao je od kuće juna prošle godine, njegovi roditelji su prijavili nestanak policiji. Dvadesetak dana nakon nestanka vidio sam ga u selu, bio je zapušten, kazao mi je da ide da se svađa sa nekim rođakom koji ga je navodno optužio da mu je ukrao novac. Rekao sam mu da se javi roditeljima, da se brinu što ga nema… Izgledalo mi je kao da me nije čuo. Odjednom je skočio u kanal, dubine sigurno četiri, pet metara i za pet sekundi se sakrio ispod mosta jer je naišla bijela ‘lada niva’. On je pobjegao jer je pomislio da je u vozilu policija – objašnjava Stanković.
Jovanoviću koji je sedamnaest dana bio u bjekstvu, nakon što je 20. decembra kidnapovao djevojčicu u Brzom Brodu, nakon saslušanja u tužilaštvu je određen pritvor.
Zbog monstrouznosti zločina nad bespomoćnom djevojčicom, mogao bi da postane prva osoba koja će biti osuđena na doživotnu robiju nakon usvajanja strožijih sankcija za silovatelje djece, piše “Telegraf“.
