Prepodobni Jeronim (347-420), jedan do svetih otaca rane hišćanske crkve, najpoznatiji po prevodu Biblije sa starogrčkog i hebrejskog na latinski jezik – popularne Vulgate, koja je bila zvanični biblijski tekst Rimokatoličke crkve do 1979, kad je objavljena Neovulgata.
Naučne, istorijske i geografske rasprave o antičkom Stridonu vode se nekoliko vekova, a profesor Kubat kaže da se njegovo otkriće, koje tek treba da potvrdi zvanična arheologija, poklapa sa pretpostavkama rimokatoličkog sveštenika Frane Bilića, oca hrvatske arheologije, koji je 1920. tvrdio da se rodno mesto svetog Jeronima nalazi kod Bosanskog Grahova.
– Više od 200 godina naučno se traga za Stridonom od Ljubljane do Crne Gore. Zanimljivo je da je svako, manje-više tvrdio da je Jeronim iz njegovog mesta. Ja sam sa Jeronimom došao u dodir tako što sam osnovao ekipu naših stručnjaka koji prevode Septuagintu – Stari zavet, a Jeronim je preveo Vulgatu sa hebrejskog jezika. To me zainteresovalo. Od ranije sam čuo za neki ilirski grad tu u blizini gde ja živim. Mesto se zove Grkovci u opštini Bosansko Grahovo. Ja sam svega desetak kilometara od tog mesta – kaže profesor Kubat.
Na osnovu čega tvrdite da ste u Grkovcima otkrili antički Stridon, za koji sam prepodobni Jeronim napisao da nalazio na granici između rimskih provincija Dalmacija i Panonija?
– Pre tri godine dolazio sam tu sa prijateljima i rođacima. Popeli smo se do lokaliteta gde mi je bilo jasno da to mora biti Stridon, jer je i Frano Bulić tvrdio da je u Grahovskom polju. Međutim, njegov problem bio je što je živeo u Splitu i nije znao toponime. Ja sam oformio ekipu od dvoje arheologa, izviđača, predstavnika državne uprave, policije…, međutim korona nas je sprečila tako da nismo mogli da radimo ništa. Sad sam ponovo došao, ponovo proučavao dokumenta. Stvar je potpuno jasna – Stridon je upravo tu, a do takve pretpostavke nedavno je došao i jedan arheolog iz ovih krajeva koji radi u Splitu u nekom naučnom institutu. Tu je presudna povezanost toponima i etimologije. Pored Stridona prema Peuljima nalazi se šuma koja se zove Dubrava, što je stara slovenska reč za šumu, a Jeronim u jednom od svojih komentara piše da su Goti srušili Stridon i da je tu ostala samo šuma i nebo što se vidi. Grad je od tada zapusteo. Vrlo je moguće da su ga kasnije Sloveni naselili i dali su mu naziv Grkovci, po Grcima jer je verovatno grčki jezik više korišćen. Inače, Jeronim je bio Ilir. Otac mu je bio imućan, imali su robove koji su Jeronima kao dete učili grčki i latinski. On je mlad otišao u Rim, a poznato je da je rimski put, koji je vodio od Salone – Splita do reke Save, prolazi tri kilometra ispod Stridona. Pored je ilirsko groblje, a u samom Stridonu vide se ulice, jedan bunar koji gotovo nikad ne presušuje, Agora na vrhu. Ja sam sa ljudima iz mesta nalazio malter kojim je zidano, ima i drvenih greda, ali poštovali smo pravilo da ništa ne treba dirati dok ne dođu stručne ekipe da ispitaju o čemu se radi.
– Sedamdesetih godina bila je jedna ekipa i neka devojka iz Grahova. Oni su nešto pronašli i više ih nikad niko nije video. Inače, tu, u mestu, ima dosta vidljivih lokaliteta koji nisu istraživani. Znam samo da je jedan istraživač iz Splita odneo statuu Siluana, rimskog boga šuma, a tamo je i završila. Prema Livnu ima jedno veliko polje – Ždralovac se zove, u kome su nađeni mnogi ostaci… Frano Bulić je to sve koristio u svom radu. Sve je to sad zaraslo u šiblje. Dok je ranije bilo ovaca i koza to se sve šišalo i ljudi su čak tu imali bašče, a žene sirile sireve, ostavljale skorup… Legendi ima dosta o bici u kojoj su Rimljani pokorili Ilire, izginulih je bilo na obe strane. Tu su nalazili vrhove kopalja, delove naoružanja, ali je sve zaraslo u žbunje, travu…
Koji je put da se i naučno potvrdi da je antički Stridon u današnjem Grkovcima?
– To je važno. Ja sam pre sedam dana bio sa biskupom banjalučkim Franjom Komaricom. Tu je bila ekipa lokalnih Hrvata. Oni su malobrojni, ali su tu. Inače, mi smo jako dobri prijatelji, a vezuje nas i kumstvo. Dogovorili smo se da krene preliminarno istraživanje. Pošto u Hajldelbergu postoji ozbiljan tim ljudi sa kojim sam već godinama u prijateljskim vezama, a među njima je i jedan “starozavetnik” i arheolog, planirao sam da, za početak, njih angažujem…
Da li postoje i nadležne arheološke službe?
– Nadležne su federalne arheološke službe, pošto je Bosansko Grahovo u okviru Federacije. Tu je nadležna i koleginica koja je direktor Muzeja u Trebinju, koja bi trebalo da sve sredi papirološki. Ja sam ovih dana bio sa načelnikom opštine i dogovorili smo se o tome. On je spreman da pomogne sve što treba – od papira do raščišćavanja terena. Ovde inače ima neupošljenih ljudi tako da mogu da pomažu.
Šta ovo otkriće znači za bogoslovske nauke i kakvo svetlo baca na prostor bivše Jugoslavije u doba poznog rimskog carstva?
– Blaženi Jeronim je posle apostola Pavla najveći hrišćanski misionar i kulturološki najznačajniji čovek u čitavom hrišćanstvu. On je zapravo spoj Istoka i Zapada. Ako možemo govoriti o nekom zajedništvu između zapadne i istočne tradicije, onda je to blaženi Jeronim. On je Ilir, Ilira nema više kao takvih. Tu je blizu Rim, on je bio u Rimu, bio je sekretar pape Damasa, koji mu je dao da prevodi Sveto pismo. Bio je blizak prijatelj Didima Slepog, istočnih otaca…, živeo je jedno vreme u Carigradu, po Africi je putovao, tako da je bio odličan istoričar. Geografija Svete zemlje i danas se izučava po Jeronimu, jer on je putujući kroz Svetu zemlju sve to pedantno beležio. Postoje detaljni opisi njegovog putovanja do Jerusalima, gde je u nekoj pećini dvadesetak godina prevodio Sveto pismo. Jeronim je sinonim za zajedništvo, za jedinstvo naroda. Mi smo planirali da se osnuje sedište blaženog Jeronima Ilirca kod rimokatoličke kapele koja mu je posvećena tu u blizini u selu Korita, a kad se, ako Bog da, konstatuje da su Grkovci Stridon, da se to središte prebaci u njegov rodni grad.
Jezički genije
– Jeronim nije bio dobar teolog, njega teologija nije zanimala. Ali, on je bio apsolutni jezički genije. On je standardizovao latinski jezik, tako da je u tom pogledu bio vanredna ličnost. Bio je preke naravi, svadljiv, vrlo prgav i malo s kim je mogao da se složi. I u Neovulgati, u koju je 1979. uveden živi jezik, sve ostalo je Jeronim – objašnjava profesor Kubat zašto je prevod Svetog pisma prepodbnog Jeronima gotovo 16. vekova bio zvanični biblijski tekst RKC.
Zbližavanje
– Sa svetim Avgustinom Jeronim je najveće ime zapadnog hrišanstva. NJegov kult kod pravoslavaca vezan je za Dinarski kraj. Mi smo ga proglasili blaženim što je manje od sveca. U Rimokatolikoj crkvi ga smatraju svecem. Tokom nešto više od dve hiljade godine hrišćanstva, ono je više od jednog milenijuma u raskolu i ne diše na oba plućna krila. Ako ovo otkriće Jeronimovog rodnog mesta nije dovoljno za istinsko zbližavanje, onda će se hriščani sjediniti tek na drugom Hristovom dolasku – smatra profesor Kubat.
Zaštitnik prevodilaca
Nebeski zaštinik prevodilaca, a u srednjem veku i Južnih Slovena zbog čega je, kako se veruje, prikazan i na medaljonu apokrifnog grba cara Dušana, prepodobni Jeronim, na latinskom sveti Jevsevije Jeronim, život je započeo u Stridonu, a završio ga u Vitlejemu.
Biblijski prevodilac, ljubitelj latinskih klasika, monah i asketa, tradicionalno se smatran najučenijim od latinskih otaca.
Živeo je jedno vreme kao pustinjak, bio je sveštenik, služio kao sekretar pape Damasa Prvog, oko 389. osnovao je muški manastir u Vitlejemu.
Njegova brojna biblijska, asketska, monaška i teološka dela duboko su uticala na rani srednji vek.
U Pravoslavnoj crkvi slavi se 15. juna po julijanskom – 28. juna po gregorijansnkom kalendaru, a u RKC 30. septembra.
Iliri iz plemena Dicioni
Grkovci su mesto pod Dinarom, u opštini Bosansko Grahovo, u kojoj je, osim prepodobnog Jeronima, rođen i Gavrilo Princip.
Administrativno pripada Federaciji BiH.
Prema popisu stanovništva iz 2013. u naselju je živelo 74 stanovnika.
Iznad severnog dela sela nalazi se Velika Gradina, koja se svrstava u trajno nastanjena mesta još od praistorijskog doba, a vezana je za ilirsko pleme Dicioni.
Rimljani su osvojili ove krajeve 9. godine posle Hrista.
U Grkovcima postoji i Kara Armanova – Gradina, rimsko utvrđenje iz kasne antike.
Ovo selo bilo je deo rimskog municipijuma Salvium, jednog od najstarijih naselja u Livanjskom polju.
U njemu je nađeno mnogo epigrafskih oznaka sa nadgrobnih spomenika, po čemu su Grahovsko i Glamočko polje najpoznatiji u BiH.
Rimska naselja u Grahovskom polju su u potpunosti razorili Goti, ali su Grkovci bili stalno nastanjeni i u srednjem veku.
U 19 i 20. veku, dominantno stanovništvo na ovom prostoru bili su pravoslavni Srbi, prenosi danas.
