Hava Špiodić je imala samo 16 godina kada se susrela sa ratnim zločincem Ratkom Mladićem, u Potočarima 11. jula 1995. godine. Preplašena, strahujući za svoj, ali i život svoje mlađe sestre pokušavala je da uđe u autobuse koji su žene i djecu vozili prema slobodnoj teritoriji. U “Avazovom intervjuu” ispričala je svoju životnu priču, ali se osvrnula i na smrt zločinca Mladića i reakcije.ve ovo što vidim zastrašujuće je i bolno za nas koji znamo šta je sve radio. Žalosno je to da ima toliko osoba koje ga podržavaju. Ja se bojim da je oko nas dosta tih koji su kao on ili možda gori od njega – kazala je.
Ona se osvrnula i na činjenicu da zločinca Mladića veličaju generacije koje nisu bile rođene kada se dešavala agresija na BiH.
Bilo bi gore
– To je zastrašujuće i problematično za ovo društvo u kojem živimo. Nismo se pomjerili ni truna. Mislim da bi sada bilo gore kada bi se rat ponovio, mislim da bi gore uradili – istakla je.
Bila je sama s mlađom sestrom, uplašena, kaže, zamišljala je najgore.
– Uspjele smo se izvući iz gužve i doći do autobusa. Išle su prvo žene i djeca. Vidjeli su da sam ja dijete koje je nosilo drugo dijete koje nije moje i htjeli su da me vrate. To je bilo nešto zastrašujuće. Mislila sam da je gotovo i da mi nema više života. Ne bi bio problem da me ubiju, ali samo da me ne muče. Srećom da je neko od srpskih vojnika rekao „Pustite je da prođe“. Bio je tu od moje najbolje drugarice Ivane Simić otac, Ljubo Simić koji je bio profesor u Bratuncu. Moguće da je on nešto reagovao ili nije, ne znam – kazala je.
Mislila da je kraj
Vojnik joj je tada odveo sestru iz autobusa, a ona je mislila da su je odveli da je ubiju ili siluju. Mislila je da je više neće vidjeti, međutim sestra se vratila nakon desetak minuta kazavši da je vojnik odveo da naspe vodu na izvoru.
– Taj vojnik je govorio da ga je stid šta se sve dešava, kako kolju i ubijaju, da ga je stid svog naroda – kazala je,piše Avaz
Ona je sa sobom nosila dijete od rodice, koje je pokupila u gužvi, nadajući se da će na taj način da ga spase i da će joj to pomoći da preživi.
– Ja sam na sebe navukla troje, četvero pantola da izgledam što starije i ružnije jer je znala sam da će nas izvoditi i silovati. Na toj vrućini sa nekoliko jaknu izgledala sam kao medo – prisjetila se.
Hava je kazala kako neke scene nikada neće zaboraviti, te da je bježeći ka slobodnoj teritoriji vidjela ženu koja je zbog trauma skočila u rijeku i izvšila samoubistvo.
Inače, njena sestra Hasima, prva je žena žrtva genocida koja je ukopana u Potočarima.
