Ona ima 42 godine, rodom je Sarajka, a uz mere 166cm visine i 55 kg težine, ima idealne obline. Po struci je diplomirani ekonomista, ali je profesionalnu prekretnicu napravila sa 30 godina i odlučila da postane fitnes trener. Za svoj uspeh u svetu fitnesa veliku zahvalnost duguje svojoj porodici, a pre svega mami, bratu i njegovoj ženi.
-Zahvaljujući mom prvom treneru iz fitnes centra Goranu iz Olimpije u Kragujevcu, gde su moji počeci, kada sam zavolela bodibilding i fitnes i tada krećem sa intenzivnim treninzima – započinje svoju priču Narcisa.
Inače, kao mala, sa svojih šest godina počela je da se bavi baletom u rodnom Sarajevu. Međutim, zbog povrede leđa, prekida karijeru. Po prelasku iz Bosne u Srbiju, tačnije u srce Šumadije, Kragujevac, počinje da se baavi karateom i sve to traje do 19 godine
Otkud želja da svoj lični i profesionalni put nastaviš u Emiratima?
-Tamo sam počela prvo da radim, pojavio se konkurs, prošla sam sve testove te 2014. godine i u Dubaiju ostajem skoro tri i po godine. Bolje radno mesto dobijam u Abu Dabiju i prelazim tamo da živim. Počinjem da treniram njihove službenice (ladies gym) u Vladi i praktično sam bila trener eliti.
-Život u Emiratima, svih tih sedam godina mi je promenio mnoge poglede na život. Tamo stičem velika znanja i iskustva u fitnes industriji. Celokupno radno okruženje je proširilo moja znanja, veštine i profesionalno iskustvo. Počinjem da radim grupne treninge: „core“, pilates, joga, aqua aerobik, kružni treninzi i treninzi na otvorenom.
Da li se i u kojoj meri život u Emiratima razlikuje od života u Srbiji?
-Da, razlikuje se, i to u ogromnoj meri. Život tamo jeste lepši, životni standard je bolji, ali i skuplji. Zakoni i pravila se moraju poštovati. Bezbedno je i bezbrižno je živeti u Emiratima. U svako doba dana ili noći možete se šetati i da ne razmišljate o tome hoće li vas neko presresti na ulici. Sve je uređeno, urbano, jednom rečju – luskuzno.
-Fascinantno je da tokom cele godine, čak i leti kad je plus pedeset, da je cveće sveže, a trava zelena, jer se sve navodnjava. Imate osećaj kao da ste negde u Evropi, a ne u pustinji.
-Želim posebno da naglasim da se poslednjih godina mnogo ulaže u fitnes centre. Neverovatno je da svaka zgrada ima svoju teretanu.
-Jedino što mi je u Emiratima falilo je naša „srpska sloboda“ i način druženja koji postoji samo kod nas i nigde više na svetu.
Fitnes u Emiratima. Koliko je fizička kultura razvijena u ovoj, za nas, ne toliko poznatoj zemlji?
-Do pre desetak godina, fitnes je bio potpuno nerazvijen i lokalci (Emiraćani) nisu pridavali značaja takvim fizičkim aktivnostima. U njihovoj svesti nije bio izražen takav pristup zdravom životu. Zašto? Jer, njihov stil života je, posebno ženama, da imaju sve „na izvolte“. Imaju svoje služavke, dadilje, posao u kancelariji… i tu nema puno kretanja.
-Realnost je da u Emiratima ima mnogo gojaznih ljudi, posebno mladih, koji imaju visok krvni pritisak, dijabetes i holesterol. Razlog tome su i masovni „fast food“ restorani. Ali, poslednjih godina sve se to menja promovisanjem restorana zdrave hrane, otvaraju se fitnes centri, jer Vlada Emirata želi da poboljša zdravlje nacije.
Da li i koliko žene treniraju više od muškaraca u Emiratima?
-Poređenja radi, u prošlosti žene mnogo manje trenirale. Žene su pre bile u kući, odgajale su decu i finansijski su bile obezbeđene. Radije bi išle kod plastičnog hirurga, nego na trening. Žene u Emiratima i dan-danas pate od samopohvale iliti koliko su za šta dale novca. Ali, sada se to menja. Danas se više edukuju, a Vlada Emirata organizuje promotivne kampanje, sve u cilju da više aktivira ljude.
Da li je teško postati fitnes trener?
-Ukoliko se nešto voli, onda to nije teško. Prošla sam razne kurseve, intervjue i seminare da bih postala vlasnik licence (IFBB) – međunarodna licenca za fitnes trenera, koja je priznata u celom svetu. Iako je moj posao fizički zahtevan (redovna i pravilna i zdrava ishrana, ponekad treniram i deset klijenata dnevno, a plus moram da brinem o sebi, suština je ostati psihički jak. Motivišem druge da žive zdravo, da se pravilno hrane, i u tome je meni najveće zadovoljstvo, kada oni ostvare svoj željeni cilj u fitnesu.
Koliko je zahtevno otvoriti firmu za profesionalnog ličnog trenera?
-Bit samostalan tener i da otvoriš firmu, u Emiratima je jako teško. Ogromne su procedure, papirologija, vize… Na primer, za vreme ramazanskog posta, gotovo da nema klijenata Emiraćana i tada je bitno imati opciju. Tada radim „zoom treninge“ ili za te mesece valja ostaviti novac sa strane. Uvek sam radila za nekog.
Kako doći do posla? Tamo je veliki procenat stranaca koji rade.
-Kroz treniranje, godinama sam živela u multinacionalnoj sredini, upoznala sam različite kulture, jer je ponekad na treningu i po osam nacionalnosti. Svi se cene međusobno, bez obzira ko je ko odakle.
-Iskustva radi, najredovniji na treninzima bili su Evropljani, Amerikanci i Južnoafrikanci. I što je najbitnije, sve nacije su se međusobno poštovale i uvažavale. I to je praksa u Emiratima, jer se svačiji praznik ili običaj poštuje.
Da li si se lako uklopila u radnu sredinu?
-Sve zavisi od toga koliko je osoba prilagodljiva. Kad sam prvi put sletela u Dubai, ja sam znala da je ovo mesto rođeno za mene. Po prirodi sam dinamična i komunikativna, pa mi je to i pomoglo da se uklopim.
-Najzanimljivije je to da je na jednom mestu biilo minimum petnaest trenera iz celog sveta, a svi smo funkcionisali kao jedan tim. To je neverovatan osećaj pripadnosti. Svakako, bez dobrog poznavanja engleskog jezika, uspeh u Emiratima je nemoguć. Meni je perfektno znanje engleskog jezika bio u startu prednost. U međuvremenu sam se usavršavala i učila nove tehnike treninga, varijacije i korišćenje savremenih oprema.
Ishrana je totalno drugačija, kako se to usklađuje?
-Tradicionalna ishrana je drugačija, preovlađuju začini, testa, hlebovi, ali je sve preukusno. Brze hrane je na svakom ćošku i to sve više uzima maha. Lokalcima je teže da se odreknu svoje ishrane, zarad treniranja. Ja, kao trener, moram klijentima da napravim formulu za zdrav život i uskladim im ishranu sa vežbama, prenosi kurir.
