Nauka

Bila je zamrznuta 24.000 godina, oživjela i – počela da se razmnožava

“Prilično smo uvjereni da se radi o novoj vrsti”.

Beskičmena životinjica - Screenshot

Naučnici su uspeli da ožive sićušnu životinju koja je 24.000 godina bila zamrznuta u sibirskom permafrostu. Nakon što su je ugrijali i nahranili, ova beskičmena životinjica odjednom je postala aktivna, a čak je počela i da se razmnožava.

Poznato je da jednostavni organizmi poput bakterija mogu da prežive hiljadama godina u večnom ledu, ali sada su stručnjaci dodatno potvrdili da to može da važi i za složenije organizme.

“Radi se o životinji sa nervnim sistemom, mozgom i ostalim organima”, rekao je biolog Stas Malavin iz instituta “Pushchino Scientific Center for Biological Research”.

Stručnjaci su već ranije uspeli da ožive oblike koji su bili zaleđeni u permafrostu najmanje 30.000 godina, ali je ovo prvi put da su oživeli tako “starog” beskičmenjaka.

To su najmanje višećelijske životinje, od 0.1 do najviše 3 milimetra veličine, koje na glavi imaju venac treplji, koje neprekidno trepere i tako pokreću telo.

Malavin i njegovi kolege izbušili su 2015. večni led u blizini reke Alazeje u Sibiru u Rusiji. Pritom su našli jednog beskičmenjaka, manjeg od četvrtine milimetra.

Kada su ga zagrejali i dali mu hranu, životinjica je postala ponovo aktivna. Ne samo to – počela je da se razmnožava jer ova vrsta može da se klonira bez seksualnog partnera. Naime, pojedini rodovi imaju različite načine razmnožavanja. U povoljnim uslovima razmnožavaju se partenogenezom, a polno kada su uslovi nepovoljni.

“Prilično smo uvereni da se radi o novoj vrsti”, rekao je Malavin. On i njegov tim sekvencirali su genom ove drevne životinjice i otkrili da je najsličnija vrsti beskičmenjaka – adineta vaga.

Naučnici smatraju da današnji beskičmenjaci imaju sličnu sposobnost preživljavanja kao i njihovi drevni preci. Malavin je tokom jednog eksperimenta na nedelju dana zamrznuo (-15°C) jedinke različitih modernih vrsta, kao i neke potomke drevnih životinja. Obe grupe su bile podjednako tolerantne na smrzavanje, sa sličnim stopama preživljavanja, piše “New Scientist”.

Međutim, Malavin i njegovi kolege još uvek ne znaju kako to ova bića tačno uspevaju. Naime, organizmi koji podnose smrzavanje imaju mnoštvo mehanizama preživljavanja, a ne samo jedan, i ne koriste svi iste.

Rezultati istraživanja pokazuju da, ako je postupak smrzavanja relativno spor, ćelije beskičmenjaka mogu da prežive stvaranje ledenih kristala uz minimalna oštećenja, što im omogućava preživljavanje – iako još uvek nije poznato kako mogu da prežive desetine hiljada godina.

“Ti mehanizmi su nam zapravo iznenađujuće slabo poznati”, kaže Malavin, piše “B92“.


Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
Na vrh