Nauka

Da li su naučnici pogriješili stvorivši hibrid svinje i čovjeka!?

Naučnici sa Instituta Salk u Kaliforniji stvorili su pola-svinja, pola-čovek embrion. Bioetičar Artur Kaplan govori o moralnim dilemama mešanja ljudske i životinjske DNK.

No image - Haber.ba

Eksperiment za koji smo saznali prošle sedmice u naučnom nagazinu “Cell” donio je, izgleda, najveću revoluciju u bioinžinjeringu: uspešno stvaranje embriona sa ljudskom i svinjskom DNK – samo da naglasimo da je gornja fotografija samo umjetničko djelo. Rezultati “otvaraju mogućnost za stvaranje ljudskog tkiva i organa za transplataciju” što bi moglo da zadovolji rastuću nestašicu davalaca organa, piše u magazinu. Iako je embrionu bilo omogućeno da se razvije samo par dana, pojava ovakvog budućeg stvorenja oživjela je neprijatne resprava da li su hibridi ljudi i životinja, pa, zastrašujući monstrumi koji će kad-tad ući u naše živote, piše “Vice“…

U novembru 2015, tik pošto je američki Nacionalni zdravstveni institut (NIH) obustavio eksperimente u kojima su naučnici kombinovali ljudske i životinjske ćelije, američka vlada je organizovala skup najvećih umova današnjice da bi se raspravljalo o ovom pitanju. Preciznije, u institutu su strahovali “zbog ideje o inteligentnom mišu zarobljenom u laboratoriji koji od negdje vrišti ‘Hoću da izađem odavde’,” etičar Dejvid Resnik iz NIH-a je izjavio za magazin Technology Review.

Institut je možda i previše oprezan, ali priznajmo da još uvek postoji veliki broj zastrašujućih dilema koje treba razriješiti. Još uvijek ne znamo kako bi se ove tek stvorene fetalne ćelije ponašale u ljudskim organima ili u svinji. Neke ljudske ćelije, poput onih u stomaku, manje su nam problematične nego da se materijalizuju u, recimo, mozgu.

Da bismo saznali da li smo na početku scenarija za neki horor film, razgovarao sam sa medicinskim etičarem Arturom Kaplanom iz Langon Medicinskog centra na Njujorškom univerzitetu. Rekao mi je da je više promišljanja svakako potrebno, ali razlozi nisu oni na koje sam ja mislio. Takođe mi je rekao da smo mi, već, u neku ruku, hibridi ljudi i životinja.

– Šta je zabrinulo etičare kada su saznali za embrion hibrid čoveka i svinje?

Ljudi se pitaju da li je ovaj proces odgovarajuće regulisan. “Da li su imali dovoljno nadzora i dozvola za ovakvu vrstu eksperimenta?”

– Jesu li?

Mislim da jesu, ali o tome se svakako mora još raspravljati: da li treba da bude [više nadzornih tijela koja će] nadgedati šta se dešava i to na mnogo transparentniji način.

– Šta bi ta nadzorna tijela u stvari nadgledala?

Ne bi bilo mnogo drugačije nego sada, samo što bi bolje pripremili javnost da se takvi eksperimenti odvijaju. Ovako je šok mnogo veći. Podsjeća me na situaciju kada je klonirana ovca Doli. Samo je objavljeno u novinama. A ljudi su se pitali šta se to desilo, ko je to uradio, zašto je to uopšte izvedeno i šta se zaista dešava. Sve to nosi elemente šoka, jer ljudi ne očekuju tako nešto, i onda odjednom čuju kako neko pravi životinjsko-ljudskog čovjeka.

– Okej, da li je ovo bilo isto kao stvaranje životinjsko-ljudskog čovjeka?

Ne. Svakako postoji rizik da bi nešto moglo da pođe po zlu, da ćelije završe negdje gdje to nismo željeli, na primjer, u mozak, ili negdje slično. Ali to je fenomen relativno niskog rizika. On postoji, ali je minimalan. I svakako razvoj životinje može da se zaustavi ako postoji bilo kakva sumnja da će se tako nešto dogoditi.

– Moždane ćelije bi se ipak nalazile u svinji, tako da…

I bile bi vezane za nervni sistem svinje, tako da ne znam! Teško je sada znati šta bi to biće bilo. Svakako ne bi bilo ljudsko. Nikako se ne bi desilo da homunkulus postoji u svinji. To što bi imala neke ćelije koje su dijelom ljudske u mozgu svakako ne bi dovele do potpuno formiranog mozga.

– Ako to nije za brigu, šta jeste?

Mislim da je ono što definitivno ne želimo da nastanu ljudi u kojima su pomiješane vrste. Svi se slažemo oko toga. I to su dobre vijesti. Mislim da niko nije posebno zainteresovan za stvaranje minotaura ili polulava ili nekih životinja pomiješanih vrsta. Prosto, nedostaju nam organi i tkiva za transplantaciju. Zato mislim da je motiv dobar, i smatram da su naučnici koji obavljaju ovaj posao izuzetno kompetentni.

– Pa, neko bi možda i poželeo da stvori polulava…

Mnogo je važnije što u tome nema zarade. Ako želite da zaradite, napravite nešto što se može transplantovati. Ako želite da stignete na naslovne strane, jurite kod novinara i vrištite da ćete stvoriti životinjsko-ljudske himere.

– Zar se neće pojaviti nova pitanja u fazi kada bismo uzimali te organe koji bi trebalo da budu ljudski, ali sa svinje, i tako možda od sebe napravili životinjsko-ljudske hibride?

Da, to bi bilo mnogo dramatičnije i zanimljivije, i svakako bi se pojavila mnogo ozbiljnija pitanja nego oko ovog eksperimenta. Ali, takođe, postoji više nego dovoljno primjedbi na ubacivanje ljudskih ćelija u životinje, ali većina nas doživljava to iskustvo svakog jutra kad doručkujemo: ćelije životinja ulaze u naša tijela i spajaju se sa nama – postaju dio nas – na primjer, kada jedemo slaninu i slično.

– Kažete da nas je jedenje mesa već napravilo pseudo-hibridima?

Kad jedete meso – ili, karfiol – ono se pretvara u vas. Ili da kažemo drugačije: kad jedete slaninu, ona je već dovoljno daleko od životinje od koje potiče – vadite slaninu iz svinje, pripremate je i pojedete je. Ljudi prosto nemaju osjećaj da se na kritički način povezuju sa životinjama svakog dana.


Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
loading...
Loading..
Na vrh