Mnogi su uzročnici koji utiču na migrenski napad – od menstrualnog ciklusa ili ovulacije, čokolade, sireva, avokada i alkohola pa do nedovoljnog unosa tečnosti, manjka ili viška sna te stresa, a okidač mogu biti i uticaji raznih hemikalija, jakih mirisa ili lijekova, prenosi kurir.
Neispavanost, duže spavanje, ali i promena ritma spavanja takođe uzrokuje migrenske glavobolje. Zato su poznate i takozvane vikend glavobolje ili glavobolje u vreme godišnjih odmora.
Mogu se javiti i zbog dijete te preskakanja obroka, dehidratacije, iscrpljenosti, pušenja i dugotrajne izloženosti jakom svetlu. Neke vrste hrane glavobolju će prouzrokovati odmah nakon unosa,ali ona se može javiti i nakon 36 sati. Zbog toga je korisno voditi dnevnik ishrane kako biste utvrdili koja hrana izaziva glavobolju.
Prva pomoć je promena ishrane. Trebalo bi jesti hranu bogatu magnezijumom i vitaminom B2 (riboflavinom), poput zeljastog povrća, semenki, orašastih plodova (uz izuzetak lešnika i kikirikija), crveno meso i jaja. Dnevni unos od 200 do 400 miligrama riboflavina smanjuje učestalost glavobolja.
Pijte i dovoljno vode kako bi tečnost pokrenula čišćenje otrova iz organizma, bavite se opuštajućim aktivnostima poput joge i boravite na svežem vazduhu. Važno je i jesti redovno jer glavobolju može pokrenuti i snižen nivo glukoze u krvi koja je najčešće posledica preskakanja obroka.
“Utvrđeno je da su glavni pokretači migrene hemijski spojevi vazoamini jer uzrokuju suženje krvnih žila. Jedan od njih je tiramin kojeg ima u jogurtu, kiselom mleku i sirevima, te u crvenom vinu i suhomesnatim proizvodima”, napominje neurološkinja Vida Demarin.
Glavobolju mogu izazvati i kofeinska pića, tamna čokolada i riba, crveni i beli luk, celer, zelena salata, ananas, banana, avokado, šljive.
Čak i temperatura hrane može uticati na pojavu glavobolje pa je najbolje da hrana bude sobne temperature ili malo toplija.
