Istraživači su uzgajali pet domaćih sorti krompira u tri različita proizvodna sistema pod poljskim uslovima.
Oni su zatim analizirali uzorke iz svakog od njih kako bi utvrdili koliko kojih mikroelemenata i elemenata u tragovima ima u svakom.
Istraživači su za svoje kriterijume izabrali neophodne elemente za žive organizme – bor (B), bakar (Cu), gvožđe (Fe), mangan (Mn) i cink (Zn), a onda i elemente koji se nalaze u tragovima, a koji se ne smatraju esencijalnim za život čoveka – hrom (Cr), nikl (Ni) i olovo (Pb).
Poljski naučnici otkrili su da su na sadržaj mikroelemenata i mikroelemenata u krtolama krompira uticali vrsta sistema proizvodnje, genotip i vremenski uslovi tokom vegetacije.
Organski krompir je imao veći sadržaj bora i bakra, ali niži sadržaj gvožđa, mangana i cinka od krompira uzgajanog u konvencionalnim ili integrisanim sistemima.
Istovremeno, konvencionalno gajeni krompir imao je najveći sadržaj olova.
Organsko gajenje rezultiralo je boljom alimentacijom krtole krompira kada su u pitanju bor i bakar, inače važnih mikroelemenata koji se često deficitarno nalaze u sastavu zemljišta.
Na osnovu ovih nalaza istraživači su zaključili da je organski uzgoj najbolji sistem koji se koristi, jer obezbeđuje da usevi dobiju odgovarajuću hranu, posebno obilnu zalihu nekih neophodnih mikroelemenata, prenosi boljazemlja.
